Opet to, ali drukčije
Šetala se Jovanova ljuba,
Po bostanju, po zelenoj bašti,
Nad svako se cviće nadvodila,
Ponajviše cviće karanfio.
Ona njemu kroz plač govorila: 5
„Karanfio, moje drago cviće!
Sve mi cvatiš a sjemena nemaš,
Ko ja jadna ljuba Jovanova
Sve se ljubim, a poroda nemam.“
Ona misli da nitko ne sluša, 10
To slušala Jovanova majka,
Teško čeka da joj Jovo dođe.
Ona njemu tijo govorila:
„O Jovane, moj sine jedini.
Da ti znadeš, što ljuba govori.“ 15
Šetala se po zelenoj bašti,
Nad svako se cviće nadvodila,
Ponajviše cviće karanfio:
Ona njemu kroz plač govorila:
Karanfio, moje drago cviće! 20
Sve mi cvatiš, a sjemena nemaš,
Ko ja jadna ljuba Jovanova
Sve se ljubim, a poroda nemam.“
On uzima andžar u desnicu,
Sječe ljubu io tankom pojasu, 25
Kako ju je lako udario,
Na andžeru čedo izvadio:
Zamotava g' u zelenu svilu,
Pa ga nosi staroj miloj majci:
„Na ti, majko, zelenu jabuku, 30
A ja idem u goru zelenu
Rosu piti i travicu pasti,
Ne bi li se grija oprostio,
Ne bi li se raja dostajao.“
Datoteka:Murat Sipan vinjeta.jpg
