Opet to, ali drukčije (Vuk 3)
0001 Knjigu piše od krajine Mujo,
0002 A šilje je pobratimu svome
0003 A na ime od Sibinja Janku:
0004 „More ču li, dragi pobratime!
0005 „Mož’ li znati, jes’ li zapazio,
0006 „Kada smo se, pobro, bratimili,
0007 „Bratimismo, ali ne izvršismo?
0008 „Ti okupi trideset banovah,
0009 „No ne zovi banovac-Sekula,
0010 „Šnjima hodi u polje Kosovo;
0011 „Ja ću dovest’ tridest Udbinjanah,
0012 „Ne ću zvati mojega sestrića,
0013 „A sestrića Grubac-Osman agu:
0014 „U vino se ljute pjandžije,
0015 „U družinu brze kavgadžije,
0016 „Pa pod šator kad se sastanemo
0017 „Od pjanosti t’ zamenuti kavgu.”
0018 Kad je Janka knjiga dopanula,
0019 I on viđe, što mu sitna piše,
0020 On se muči, što će od Sekule;
0021 Sekulu je nasak prevario;
0022 No je Janko ljubi govorio:
0023 „Nemoj, ljubo, dokazat’ Sekuli,
0024 „Ja na stanak u Kosovo pođoh
0025 „Pobratimu od krajine Muju.”
0026 Ono reče, na noge skočio
0027 I povede trideset banovah.
0028 Kada Janko u Kosovo dođe,
0029 I tu Turke pod šatorom nađe,
0030 Među njima Grubac Osman-aga.
0031 Kad je Mujo ugledao Janka,
0032 Skoči Ture od zemlje na noge,
0033 Ruke šire, u lica se ljube;
0034 Pa im Turci mjesto učiniše,
0035 Pa im daju vino i rakiju.
0036 Kad se rujna ponapiše vina,
0037 Tader reče od krajine Mujo:
0038 „O sestriću, Grubac-Osman-aga!
0039 „Znaš li, Ture, što smo govorili?
0040 „Ti ufati pobratima moga,
0041 „Pa mu sveži naopako ruke.”
0042 Skoči Ture, riječ ne činilo,
0043 I poveza Janka s banovima;
0044 Tader reče vojevoda Janko:
0045 „A oh mene! Moj mio sestriću!
0046 „Da si ovđe s tvoijem ujakom,
0047 „Ne bi mene savezali Turci.”
0048 Sekula je doma ostanuo,
0049 I njega je sanak prevario,
0050 Brzo zaspa, hitro poskočio,
0051 E je ružan sanak ugledao,
0052 Svojoj ujni sanak kaževao:
0053 „Ču li mene, moja mila ujna!
0054 „Malo zaspah, viđeh sanak ružan
0055 „Za ujaka vojevodu Janka:
0056 „Provre voda mutna i krvava,
0057 „Ona provre preosred Kosova,
0058 „I dofati ujaka mojega,
0059 „Ponese mu konja i oružje;—
0060 „Da j’ otiša’ na stanak Turcima,
0061 „Ja bih reka’, da bi poginuo.”
0062 A ujna mu riječ govorila:
0063 „Kam da nije, dijete Sekula!
0064 „Otiša’ je Janko u Kosovo,
0065 „A na stanak od krajine Muju;
0066 „Danas će ga Turci izgubiti.”
0067 A kad začu dijete Sekula,
0068 Uze brzo konja i oružje,
0069 Pa potrča u polje Kosovo;
0070 On nagoni Kosovijem vranca,
0071 Pred njim biza samovoljna pođe,
0072 Pa Turskoga obide šatora,
0073 Ona Janku uz koljeno dođe,
0074 Pita Janka od krajine Mujo:
0075 „A za Boga pobratime dragi!
0076 „Čija biza od planine dođe,
0077 „Te obide šatora mojega,
0078 „Ona tebe uz koljeno dođe?
0079 „A kakva je, jad je zadesio!
0080 „Okovana u feredžu zlatnu;
0081 „Bog zna, ima dobra gospodara.”
0082 A Janko mu riječ govorio:
0083 „Ču li mene, dragi pobratime!
0084 „Ovo mi je biza Sekulova,
0085 „Kad idemo drumom kroz planinu,
0086 „Obiduje mnoge karavule,
0087 „A da mene ne zapanu Turci.”
0088 U to skoči od krajine Mujo,
0089 I pogleda poljem Kosovijem,
0090 Ali viđe konja i junaka,
0091 Žestoko li zečki poskakuje!
0092 Od drumovah maglu podizaše,
0093 Od kopitah vatra sijevaše;
0094 A viđe ga od krajine Mujo,
0095 Hitro pita pobratima svoga:
0096 „A za Boga, pobratime Janko!
0097 „Otkud vama ljetni dažd nahodi?
0098 „Jer je palamagla Kosovijem,
0099 „Sijevaju iz magle svijeće.”
0100 Skoči Janko, gleda niz Kosovo,
0101 Ugledao vrana i Sekula,
0102 Pobratimu riječ govorio.
0103 „Nije, pobro, daždic Kosovijem;
0104 „Sušna magla i sušnica munja,
0105 „Koja će ni jade zapijevat’;
0106 „Evo ide dijete Sekula,
0107 „Na dajka se napučio svoga,
0108 „E sam njega doma ostavio.”
0109 Tader reče od krajine Mujo;
0110 „O sestriću, Grubac-Osman-aga!
0111 „Otidide na drum pred Sekulom,
0112 „Te mu sputi naopako ruke,
0113 „Dovedi ga mene pod šatorom,
0114 „Da ne čini pakost od Turakah.”
0115 Skoči Ture, konja uzjahalo,
0116 I otide na drum pred Sekulom,
0117 I Sekuli riječ govorio:
0118 „Veži ruke, banovac-Sekula!
0119 „Idi mudro, ne pogini ludo!”
0120 Sekula mu riječ govorio:
0121 „O Turčine, željela te majka!
0122 „Mene j’ majka na rođenju klela,
0123 „Od jednoga da ne vežem ruke.”
0124 I razgrnu međedinu suru,
0125 Te izvadi topuz iz terćije,
0126 Njim udari Grubac-Osman-agu,
0127 Pade Osman u zelenu travu,
0128 Sekula mu ruke savezao,
0129 Ostavi ga nasred druma puta,
0130 Pa potrča Turskomu šatoru,
0131 I Turski je šator obigrao,
0132 Pa Turcima riječ besjedio:
0133 „Vež’te ruke, pasja vjero Turci!”
0134 Kad to začu od krajine Mujo,
0135 Svoj družini savezao ruke
0136 On Turcima, a Sekula njemu;
0137 Pa ulježe pod šator Sekula,
0138 Sve izbači Turke i banove,
0139 Izbači ih nasred Kosovoga,
0140 Da ih peče sunce Petrovoga.
0141 Pa počinu pod šator Sekula,
0142 Devet lulah popio duvana;
0143 Pa izide nasred Kosovoga,
0144 I šezdeset konja dovodio,
0145 Te tovari Turke i banove,
0146 On tovari po dva na jednoga;
0147 Pa ih zajmi preko Kosovoga,
0148 I dofati Grubac-Osman-agu,
0149 Te ga bači na trešelj daidži;
0150 Sve ih zajmi u Sibinju gradu.
0151 Kad Sekula na dvorove dođe,
0152 On doziva svoju milu ujnu:
0153 „Nu hod’ ujna da rastovarimo.”
0154 Skoči mlada, riječ ne činila,
0155 Rastovari Turke i banove,
0156 Pa ih meću u lednu tavnicu;
0157 Vjerna ljuba Janka dofatila,
0158 Te ga ona bači u tamnicu,
0159 I plećima pao na podnicu,
0160 I mnoge mu kosti zapucale,
0161 A Janko je ljubi govorio.
0162 „Avaj, ljubo, da te bog ubije,
0163 „Što učini, pamet izgubila!”
0164 A ona mu tader besjedila:
0165 „Davno si je, Janko, izgubio:
0166 „Bud li hojde u polje Kosovo,
0167 „Što ti ne zva dijete Sekulu?”
0168 Pa tamnicu lednu zatvoriše,
0169 Tu stojaše za neđelju danah;
0170 No se Janko u jad domislio,
0171 U tamnicu knjigu nakitio,
0172 Te ju posla svojoj sestri Jani:
0173 „Brže Jano, da si dvoru mome,
0174 „Janko ti se mučno razbolio,
0175 „Hodi sestro da se oprostimo.”
0176 Teke Janu knjiga dopanula,
0177 Jedino je slovo pogledala,
0178 Brzo Janku na dvorove pođe.
0179 To začuo dijete Sekula,
0180 Sekula se prepade od majke,
0181 Iz tavnice Janka izvadio.
0182 Kada Jana na dvorove dođe,
0183 Ona Janka u stolove nađe,
0184 Sa Jankom se divno upitala,
0185 No se Janko sestri požalio:
0186 Sve joj kaza što j’ istina bila;
0187 Pa je Janku sestra govorila:
0188 „Ču li Janko, života mi tvoga!
0189 „Da sam tebe našla u tavnicu,
0190 „Bolje bih ti pritvrdila ruke,
0191 „Tu bi stoja’ tri godine danah
0192 „Dokle bi ti kosti okapale.”
0193 Ona skoči, dovati Sekula:
0194 „Haj, Sekula, doma da idemo!”
0195 Kumi Janko sestru od nevolje:
0196 „Nemoj mi ga, moja mila seko!
0197 „E ja nemam do njega nikoga.”
0198 Ijetko se Jane napučila;
0199 Pa skočila tavnici na vrata,
0200 Od tamnice vrata otvorila,
0201 I izvadi trideset banovah,
0202 Te ih posla Janku na dvorove,
0203 A dovede dijete Sekula,
0204 Te posječe trideset Turakah.
Izbor
uredi- Sabrana dela Vuka Karadžića, Srpske narodne pjesme, izdanje o stogodišnjici smrti Vuka Stefanovića Karadžića 1864-1964 i dvestogodišnjici njegova rođenja 1787-1987, Prosveta. Pjesme junačke srednjijeh vremena, knjiga treća 1846, Beograd, 1988., str. 157-162.