Opet ženidba Stojana Jankovića
0001 Otkako je postala krajina
0002 Nije ljevša uzrasla vlahinja,
0003 Što je, pobre, u Rebiću gradu
0004 Divna seka u rebićskog bana,
0005 Po imenu Hajkuna đevojka.
0006 A jest divna, tri je jada bila,
0007 Da je ljevše na svijetu nema
0008 Ni ljepote u sedam zemalja!
0009 Ljepota se njena raznijela
0010 Po svoj Bosni i Hercegovini ─
0011 To se čudo i kod cara čulo.
0012 A da vidiš, mili pobratime,
0013 Da kako je na Hajki od’jelo:
0014 Crna kosa tura ibrišima,
0015 A na glavu od zlata koprena,
0016 Obrvice dvije pijavice,
0017 Trepavice krila lastavice,
0018 Oči crne dva draga kamena,
0019 Medna usta kutija šećera,
0020 B’jeli zubi dva niza bisera,
0021 Vele ljudi paromprorezati,
0022 Jedne uši, a dvoje minđuše,
0023 Dva obraza dva lista hartije.
0024 Još da vidiš grlo u ševojke,
0025 Na grlo joj četiri đerdana ─
0026 Jedan đerdan od suvoga zlata,
0027 Drugi đerdan zbalde i kamenja,
0028 Treći đerdan od skrli merdžana,
0029 A četvrti žutijeh dukata;
0030 Koji đerdan od suvoga zlata,
0031 Taj je curi grlo oklopio,
0032 A koji je zbalde i kamenja,
0033 Toga cura niže popuštila,
0034 A koji je od skrli merdžana,
0035 Toga cura niže popuštila,
0036 Taj mi curu bije po dojkama,
0037 Crljen đerdan, a bijele dojke,
0038 Mili Bože viđeti je divno!
0039 A koji je žutijeh dukata,
0040 Još naniže njega popuštila,
0041 Te mi curu bije po trbuhu,
0042 Po trbuhu i niže trbuha,
0043 Nek’ se zlato sa zlatom kucuka,
0044 I to nije pogledati ružno!
0045 Još na Hajki alali pašmage,
0046 Kojeno su u Mletke građene,
0047 Mletačkijem zlatom šikosane
0048 I leškijem srebrom potkovane,
0049 Postavljene mekom lisičinom ─
0050 Kada Hajka preko kule šeta,
0051 Da joj ne bi noge preštinule;
0052 Još na Hajki gaće od sandala,
0053 Morskijem su mišom postavljene,
0054 A na gaće vezak udarila:
0055 Pod koleno ale i paune,
0056 Uz koleno orle i sokole,
0057 A uz bedru đecu janičare,
0058 Na učkurluk dva pašina brka,
0059 Među noge velikog vezira,
0060 Kod vezira trista tindirika,
0061 Vezir drži teška degeneka ─
0062 Ko pomrsi trista tindirika,
0063 Da mu udri trista degeneka;
0064 Još na Hajki tri divna kavada:
0065 Jedan dive, drugi od kadive,
0066 A treći je od bijele mame,
0067 Da se za njom sve krajine mame.
0068 Prose Hajku prosci od svakuda:
0069 Četrdeset i dva kapetana,
0070 I trideset i tri barjaktara,
0071 Sedam paša a sedam kadija,
0072 Sedam aga a sedam spahija
0073 I četiri s mora đenerala,
0074 A i sama kruna ćesarova
0075 Za svojega sina Marijana,
0076 Što bi za njeg’ bila za kraljice,
0077 I sa Bosne veliki vezire,
0078 I nekakav njemački kadija,
0079 I suviše Janković Stojane,
0080 Što će njemu biti zaručnica,
0081 A više ti ni broja ne znadem,
0082 Al’ se mlada udavati neće.
0083 Neg’ se bratu bilo dodijalo,
0084 Pak mi ide sestri u kamari,
0085 Pak je bane sestri besjedio:
0086 „Seko Hajke, dugo jadna bila,
0087 Udaji se, s jadom se udala,
0088 Već mi tvoji prosci dodijaše ─
0089 Što imasmo zobi i sijena,
0090 Sve prosački konji pojedoše;
0091 Što imasmo piva i jestiva,
0092 Sve mi tvoji prosci izjedoše!
0093 Bolje da si u brata slijepa,
0094 Već toliko odviše lijepa!
0095 Uzmi, seko, koga ti je drago,
0096 Uzmi, seko, koga kapetana,
0097 Ali, seko, koga barjaktara,
0098 Ali koga s mora đenerala,
0099 Ali samu krunu ćesarovu!”
0100 Kad je Hajka brata razumjela,
0101 Pak mi Hajka bratu besjedila:
0102 „Ja ti uzet’ neću đavoljega!
0103 Ako sam ti u dvor dodijala,
0104 Baciću se sutra na košiju,
0105 Kome reče sreća i Bog dade
0106 Da me sutra na košij’ dobije,
0107 Neka sam mu mila zaručnica!
0108 Tri ću konja darovati mlada ─
0109 Prvom konju i prvom junaku
0110 Biću mlada mila zaručnica;
0111 Drugom konju i drugom junaku
0112 Darovaću sablju okovanu;
0113 Trećem konju i trećem junaku
0114 Darovaću čohu nerezanu!”
0115 Kada bane seku razumio,
0116 Tri telara mlada postavio,
0117 Telar viče od jutra do mraka:
0118 „Ko se junak nije oženio,
0119 Neka ide trčat’ na košiju,
0120 E se meće u Rebića Hajka!”
0121 To začuo Janković Stojane,
0122 Iz planine ka dvoru idaše,
0123 Brže trči dvoru bijelome,
0124 Daleko ga majka ugledala
0125 I jošte ga bliže susretala,
0126 Konja prima, za zdravlje ga pita.
0127 Pak je Stojan majci besjedio.
0128 „Poslušaj me, moja stara majko,
0129 Evo ima sedam godin’ dana
0130 Da me hoćeš oženiti, majko ─
0131 Ti đe nađe za mene đevojku,
0132 Tu ne nađe za se prijatelja,
0133 A đe nađe za se prijatelja,
0134 Tu ne nađe za mene đevojke!
0135 Sad sam čuo u Rebiću gradu
0136 Divna seka rebićskoga bana
0137 Da se sutra meće na košiju;
0138 Ako bi mi Bog i sreća dala
0139 Da ugrabim Hajkunu đevojku,
0140 Tu je, majko, za te prijatelja,
0141 A za mene lijepa đevojka!”
0142 Pa osedla dora debeloga,
0143 Na se meće odijelo divno,
0144 A za pojas svijetlo oružje,
0145 A o bedri sablju opasao ─
0146 Od’jelo ga ponijelo l’jepo,
0147 Al’ momče je i o sebe divno!
0148 Pak se konju baci u ramena,
0149 Pravo ode ka Rebiću gradu.
0150 Kade Stojan u Rebića dođe,
0151 Namjera ga bila nanijela
0152 Pod pendžere Hajkune đevojke.
0153 Pobi koplje u travi zelenoj,
0154 A za koplje dora privezao,
0155 Pak raspinje bijela čadora.
0156 Pod čadorom trudan počinuo,
0157 Lulu pije, u tamburu bije,
0158 Uz tamburu tanko popijeva:
0159 „Tamburice, moja dangubice,
0160 Dangubio ko te napravio
0161 I ko te je mene darovao!”
0162 Gledala ga sa pendžera Hajka,
0163 Pa se nanjga ašik učinila,
0164 Pa dozivlje robinju đevojku:
0165 „Robinjice, po Bogu sestrice,
0166 Pozdravi mi onog sahibiju,
0167 Sahibiju odo nog dorina,
0168 Neka dođe na tananu kulu,
0169 Imam šnjime nešto besjediti,
0170 A evo mu božu vjeru davam
0171 Da mu ništa učiniti neću!”
0172 Pa otide robinjica mlada:
0173 „Sahibija od ovog dorina,
0174 Pozdrav ti je moja gospođica
0175 Da ti dođeš na tananu kulu,
0176 A evo ti božu vjeru dava
0177 Da ti ništa učiniti neće!”
0178 Kad je Stojan curu razumio,
0179 Niti reče doć’ će ni ne doć’ će.
0180 Ode mlada robinja đevojka.
0181 Kade noći neko doba bilo,
0182 Ustade se Janković Stojane,
0183 Pa otide kuli uz skaline;
0184 Susrete ga Hajkuna đevojka,
0185 Pa ga vata za bijele ruke
0186 I vodi ga u ćiler kamare,
0187 Pak Hajkuna njemu besjedila:
0188 „Da delijo, od koga si grada,
0189 Kako li se na imenu vičeš?
0190 Kaži pravo, tako bio zdravo!” ─
0191 „O, Boga mi, Hajkuno đevojko,
0192 Nesam momče ni iz jednog grada,
0193 Neg’ se zovem momče bez imena,
0194 Kuća mi je kamena pećina,
0195 A baština zelena planina!”
0196 Pak Hajkuna njemu besjedila:
0197 „Kaži mene, momče bez imena,
0198 Znaš li, momče, Janković-Stojana?”
0199 Kad je Stojan Hajku razumio,
0200 Ovako je Hajki besjedio:
0201 „Znadem dobro, Hajkuno đevojko!
0202 O, Boga ti, Hajkuno đevojko,
0203 Bi l’ ga mlada po čem upoznala?”
0204 Na to njemu Hajka besjedila:
0205 „Jesam čula, drugi meni kažu
0206 Da je momče odviše lijepo,
0207 Tvoje slike i tvoje prilike,
0208 Ima biljeg na desnici ruci ─
0209 Po tom bih ga poznavala mlada!”
0210 Kad to čuo Janković Stojane,
0211 On otpuči puca na rukave,
0212 Pa zavrnu rukav uz mišice
0213 I ukaza oni biljeg crni.
0214 Kad to viđe Hajkuna đevojka,
0215 Objema ga rukam’ zagrila,
0216 Poljubila i dva i tri puta,
0217 Da ko broji i više bi bilo,
0218 Pak mu mlada tako besjedila:
0219 „Draga dušo, Janković-Stojane,
0220 Hajde, dušo, obljubi mi lice!
0221 Ako bi ti Bog i sreća dala
0222 Da m’ dobiješ sutra na košiju,
0223 Jesi zlato svoje obljubio;
0224 Ako li me po čem ne dobiješ
0225 Da ti ne bi na me hater osta’!”
0226 Pak zajedno noćcu prenoćiše.
0227 Kad ujutro bilo osvanulo,
0228 Ode Stojan dora opremiti,
0229 Dok Hajkuna pripravi darove.
0230 Evo svanu i ogranu sunce,
0231 Dok evo ti Hajkune đevojke,
0232 Za njom nose lijepe darove.
0233 Svi junaci konje oklopiše
0234 I svileni gajtan rastegoše,
0235 Kad rekoše, gajtan prekinuše,
0236 Potrčaše preko polja ravna
0237 Kako zv’jezde preko vedra neba.
0238 Al’ da vidiš Janković-Stojana,
0239 Ponajzadnji bješe ostanuo,
0240 Pa ovako Stojan besjedio:
0241 „Dura, doro, dura, dobro moje,
0242 Ugrabi mi Hajkunu đevojku,
0243 A evo ti moju vjeru davam
0244 Da ću tvoju grivu pozlatiti,
0245 Srebrnim te pločam’ potkovati!”
0246 A kade ga dorat rzumio,
0247 Pa poteče preko polja ravna ─
0248 Ko viđaše, Bogom se kunjaše
0249 Da mu dorat zemlje ne dohita,
0250 Već da leti kako lastavica.
0251 Pak ugrabi Hajkunu đevojku,
0252 Pa je baci za se na konjica,
0253 Tri puta je opasao pasom,
0254 A četvrtom od sablje kajasom.
0255 U to doba drugi pribjegoše,
0256 Pa otide dvoru bijelome,
0257 Zdravo dođe, vesela mu majka,
0258 Njemu majka, a mene družina!
