Opet ženidba Stojana Jankovića
0001 Od kako je svijet postanuo,
0002 Nije ljepši cvijet procvatio,
0003 Kako bješe cvijet procvatio
0004 U Udbinji u Turskoj krajini,
0005 Na zafalu Turkinja đevojka,
0006 Mila šćerca age Sinan-age,
0007 Po imenu Zlatija đevojka;
0008 Glas je dala na četiri strane.
0009 Od kako se od majke rodila,
0010 Sirotna je Zlatka ostanula,
0011 Pa je babo dade na dojilje,
0012 Na dojilju tri godine bila;
0013 Pa je babo dade na češljanje,
0014 Na češljanju sedam godin’ bila,
0015 Nju mu češlja sedam češljarica,
0016 Njojzi pletu tridest pletenica.
0017 Kad joj bilo sedamnaest ljeta,
0018 Do udaje porasla đevojka,
0019 Mlogi su je prosci zaprosili,
0020 Al’ je babo nikome ne dade,
0021 I kom’ dade Zlatka poći ne će.
0022 To se čudo na daleko čulo,
0023 Začulo se u Srpske Kotare,
0024 To začuo serdar iz Kotara
0025 Po imenu Janković Stojane.
0026 A kad začu Janković Stojane,
0027 On doziva svoju staru majku:
0028 „O ču li me, moja stara majko!
0029 „Kuvaj meni bijele kolače,
0030 „A ja odoh kovati đogina,
0031 „Kovati ga i još ga opremiti.”
0032 Kad to začu majka Stojanova,
0033 Ona kuva bijele kolače.
0034 Stojan kova i opremi đoga,
0035 Pa posjede đoga debeloga:
0036 Besjedi mu ostarila majka:
0037 „Ako Bog da, moj sine Stojane?”
0038 A Stojan je majci besjedio:
0039 „Oj Boga mi, moja stara majko!
0040 „Ja sam čuo i kazuju ljudi,
0041 „Da imade Turkinja đevojka
0042 „U Udbinji u Turskoj krajini,
0043 „Čini mi se, za mene bi bila.
0044 „Gledaj, majko, prebijele dvore,
0045 „Gledaj dvore, i sve oko dvora,
0046 „A ja odoh bijeloj Udbinji.
0047 „Nema meni roka ni pogleda;
0048 „Ni se kari, moja stara majko,
0049 „Dok ne vidiš mene kod mog dvora.”
0050 To joj reče Janković Stojane,
0051 Pa otide bijeloj Udbinji.
0052 U lijepo doba dohodio,
0053 Po akšamu baš u gluvo doba
0054 Dohodio bijeloj Udbinji.
0055 Onđe Stojan jednu tetku ima,
0056 Po imenu krčmaricu Maru,
0057 Isto sestru svoga oca Janka.
0058 A kad Stojan pred mehanu dođe,
0059 Svoju tetku po imenu viče.
0060 Stojana je tetka poznavala,
0061 Pa Stojanu vrata otvorila,
0062 I njemu se mlada odzivala.
0063 Onđe Stojan đoga odsjednuo,
0064 Te se s tetkom u lice poljubi,
0065 I pita se lijepo za zdravlje.
0066 Tu Marine sluge iziđoše,
0067 Te Stojanu đoga privatiše,
0068 Vodaju ga po mermer-sokaku.
0069 Ode Stojan s tetkom u mehanu,
0070 Te on sjede piti ladno vino;
0071 A kad su se vina napojili,
0072 Onda Stojan tetki besjedio:
0073 „O ču li me, moja tetka mila!
0074 „Ja sam čuo i kažu mi ljudi,
0075 „Da imade Turkinja đevojka
0076 „A u vašoj bijeloj Udbinji
0077 „U vašega age Sinan-age,
0078 „Po imenu Zlatija đevojka,
0079 „Da je take u svijetu nema;
0080 „Čini mi se, za mene bi bila;
0081 „Već me sjetuj, moja tetka mila,
0082 „Kako bih je junak izbavio?”
0083 A Stojanu tetka besjedila:
0084 „O Stojane, moj mio bratiću!
0085 „Prođ’ se vraga i njegova traga!
0086 „Nitko ne zna u našoj Udbinji,
0087 „Kakova je Zlatija đevojka,
0088 „Nit’ je i tko Zlatke sagledao;
0089 „A kamo li Zlatku da izbavi!”
0090 Kad to začu Janković Stojane,
0091 On je svojoj tetki besjedio:
0092 „Oj Boga mi, moja tetka mila!
0093 „Ja ću junak Zlatku izbaviti,
0094 „Ja ću svoju izgubiti glavu.”
0095 Zamisli se tetka Stojanova,
0096 Šta će sada zboriti Stojanu,
0097 Sve mislila, na jedno smislila,
0098 Pa Stojanu poče besjediti:
0099 „O Stojane, moj mio bratiću!
0100 „Kada svane i ograne sunce,
0101 „Sakrićemo u podrum đogina,
0102 „Pa ti skini đuzel odijelo,
0103 „A obuci tucačke haljine,
0104 „Kano jedan sužanj iz tavnice,
0105 „A na glavu kapu proderanu,
0106 „O ramenu torbu i tojagu,
0107 „P ati hajde po našoj Udbinji,
0108 „Te ti prosi od vrata do vrata;
0109 „A kad dođeš dvoru Sinanovu,
0110 „Skoro su ga ostavile sluge,
0111 „Hoće tebe aga ustavljati,
0112 „Da mu činiš izmet u odžaku,
0113 „Ustavi se njemu u odžaku,
0114 „Te ti agu dobro, sinko, služi,
0115 „Ne ćeš kako Zlatku izbaviti.”
0116 Kad to začu Janković Stojane,
0117 Prije zore i danice sjajne
0118 U podrume sakriše đogina,
0119 Pa on skide divno odijelo,
0120 A obuče tucačke haljine,
0121 Kano jedan sužanj iz tavnice,
0122 A na glavu kapu proderanu,
0123 O ramenu iskrpljenu torbu,
0124 A u ruke drenovu batinu;
0125 Pa on prosi od vrata do vrata.
0126 Svu Udbinju Stojan obredio,
0127 A kad dođe dvoru Sinanovu,
0128 A t sjedi aga Sinan-aga
0129 Pred njegovom prebijelom kulom
0130 U njegovu stolu velikome;
0131 Pred njime se Stojan poklonio,
0132 Cjeliva mu ruku i koljeno,
0133 Pa govori Janković Stojane:
0134 „Gospodaru, aga Sinan-aga!
0135 „A za Boga! Svi ćemo pred Boga!
0136 „Daruj mene sužnja nevoljnika!”
0137 Besjedi mu aga Sinan-aga:
0138 „O ču li me, sužanj nevoljniče!
0139 „Otklen li si, od koga li grada?
0140 „Kako li se zoveš po imenu?
0141 „U čijoj si tavnov’o tavnici?
0142 „Kod kaka li glavna gospodara?”
0143 Besjedi mu Janković Stojane:
0144 „Gospodaru, aga Sinan-aga!
0145 „Ja sam junak od’ud iz krajine
0146 „Od Dobuja grada bijeloga,
0147 „Po imenu od Dobuja Mujo;
0148 „Tavnov’o sam u Zadru bijelu
0149 „U onoga Zadranina bana,
0150 „Osjek’o se hiljadu dukata,
0151 „Devet stotin’ jesam sakupio,
0152 „Još mi valja kupiti stotinu,
0153 „Da nijesam kaurinu dužan.”
0154 Al’ besjedi aga Sinan-aga:
0155 „Oj Boga mi, sužanj nevoljniče!
0156 „Đe s’ tavnov’o, u kojoj tavnici
0157 „I ja b’ onđe mog’o tavnovati
0158 „Gledajući na licu tvojemu.”
0159 Veli njemu Janković Stojane:
0160 „Gospodaru, aga Sinan-aga!
0161 „U kojoj sam tavnov’o tavnici,
0162 „Bog ti ne d’o onđe tavnovati;
0163 „Što l’ si moje lice zamotrio,
0164 „Podavno se jesam ispustio,
0165 „Te s’ umio i kosu obrij’o,
0166 „I naijo se ljeba bijeloga,
0167 „Napio se vina crvenoga,
0168 „Nagled’o se bijela svijeta
0169 „I žarkoga sunca i mjeseca;
0170 „Te u lice krvce zadobio.”
0171 Kad to začu aga Sinan-aga,
0172 Mašio se rukom u džepove,
0173 Te izvadi dvanaest dukata,
0174 Te ih dade Janković Stojanu.
0175 Pa besjedi aga Sinan-aga:
0176 „Čuješ more, od Dobuja Mujo!
0177 „Mene jesu sluge ostavile,
0178 „Ne bi li se, more, pogodio,
0179 „Da mi činiš izmet u odžaku,
0180 „Evo tebi stotina dukata,
0181 „Te s’ oduži Zadraninu banu?”
0182 To je Stojan jedva dočekao,
0183 Pogodi se s agom u odžaku,
0184 Čini izmet za godinu dana,
0185 Ni đe Zlatke, ni od Zlatke glasa,
0186 A kamo li Zlatku da izbavi!
0187 Onda s agom hesap učinio,
0188 I hoćaše doma da otide,
0189 Ustavlja ga aga Sinan-aga:
0190 „Vjerna slugo, od Dobuja Mujo!
0191 „Ostani mi i drugu godinu,
0192 „Te me služi u bijelu dvoru,
0193 „Evo tebi stotina dukata.”
0194 I to Stojan jedva dočekao,
0195 Osta njemu i drugu godinu,
0196 Namiri se i druga godina,
0197 Ni đe Zlatke, ni od Zlatke glasa,
0198 A kamo li Zlatku da izbavi!
0199 Onda s agom hesap učinio,
0200 Pa on pođe dvoru bijelome,
0201 Ustavlja ga aga Sinan-aga:
0202 „Slugo moja, od Dobuja Mujo!
0203 „Služi mene i treću godinu
0204 „Za stotinu žutijeh dukata.”
0205 Osta Stojan i treću godinu.
0206 Navrši se i treća godina,
0207 Ni đe Zlatke, ni od Zlatke glasa.
0208 Onda s agom hesap učinio,
0209 I on pođe svom bijelu dvoru,
0210 Zaista se Zlatke proći šćaše;
0211 Doke agi sitna knjiga dođe
0212 Iz Kladuše od Hrnjice Muja:
0213 „O moj zete, aga Sinan-aga!
0214 „Ženim brata Gojena Alila,
0215 „Veće hajde meni u svatove,
0216 „Da mi budeš svatski starješina,
0217 „I povedi moju milu seku,
0218 „Moju seku, tvoju vjernu ljubu.”
0219 A kad agi taka knjiga dođe,
0220 On ustavlja Janković-Stojana:
0221 „Slugo moja, od Dobuja Mujo!
0222 „Ostani mi u mojemu dvoru
0223 „Za petnaest dana bijelijeh,
0224 „Evo tebi petnaest dukata,
0225 „Dok otidem šuri u svatove.”
0226 Osta Stojan još petnaest dana.
0227 Opremi se aga Sinan-aga,
0228 Te on ode u kršnu Kladušu;
0229 U dvoru mu nitko ne ostade,
0230 Nego sluga Janković Stojane
0231 I još jedna tanana robinja.
0232 Danak prođe, tavna noćca dođe,
0233 Podigla se tanana robinja
0234 Gotoviti gospodsku večeru,
0235 Da je nosi Zlatki u kaveze;
0236 Robinju je Stojan sestrimio:
0237 „Bogom sestro, tanana robinjo!
0238 „Kada Zlatki poneseš večeru,
0239 „Ti ostavi vrata otvorena,
0240 „Da za tobom nazorice uđem,
0241 „Ne bi l’ Zlatki lice sagledao:
0242 „Ako Zlatki ja sagledam lice,
0243 „Daću tebi stotinu dukata.”
0244 Robinja je za Boga primila:
0245 Kae Zlatki ponese večeru,
0246 Ostavila vrata otvorena
0247 Devetera jedna za drugijem,
0248 Za njom Stojan nazorice dođe.
0249 Taman Zlatka sjede za večeru,
0250 Dođe Stojan Zlatki u kaveza;
0251 A kad Zlatka sagleda Stojana,
0252 Ona skoči na noge lagane,
0253 Ona vrisnu do Boga se čuje.
0254 Da kaka je! Jadi je ubili!
0255 Ljepote joj u svijetu nema;
0256 Na njojzi je divno odijelo:
0257 Jedna glava, a dva istivana;
0258 Jedne uši, a dvoje minuđuše;
0259 Jedno grlo, tri drobna đerdana;
0260 Jedno srce, dva ćemera zlatna;
0261 Jedne noge, dvoje sandal-gaće,
0262 Oko nogu kunom postavljene,
0263 Kade šeta, da je ne nažulja;
0264 Pod njome su dva meka dušeka,
0265 A oko nje četiri jastuka.
0266 Stojanu je Zlatka besjedila:
0267 „Kurvo slugo, od Dobuja Mujo!
0268 „Zar si, more, dobro uvardao,
0269 „Đe mog baba doma ne imade,
0270 „Te si meni doš’o u kaveza?
0271 „A da sada na čaršiju viknem,
0272 „Sad bi ludo izgubio glavu.”
0273 A njojzi je Stojan govorio:
0274 „Stani malo, Zlatija đevojko!
0275 „Ako sam ti doš’o u kaveza,
0276 „Ništa tebi nauditi neću:
0277 „Ja nijesam doš’o zlaradice,
0278 „Već su meni age dosadile
0279 „Po kavama i po mehanama
0280 „Pitajući sve za tvoje lice,
0281 „A ja falim, a ne znam, šta falim;
0282 „Pa sam doš’o, da ti viđu lice,
0283 „Da znam sjutra, šta ću pofaliti.”
0284 Kad to začu Zlatija đevojka,
0285 Ona posla tananu robinju
0286 Na sokaka na vodu studenu,
0287 A Stojanu tiho besjedila:
0288 „Sjedi dolje, moja vjerna slugo,
0289 „Da zajedno večer’ večeramo.”
0290 Sjede Stojan šnjome za večeru,
0291 A kad oni večer’ večeraše,
0292 Besjedila Zlatija đevojka:
0293 „Slugo moja, od Dobuja Mujo!
0294 „Kaži, more, je li vjera tvrda,
0295 „Bi l’ me nešto vjerno poslužio?
0296 „A dala bih tebi dosta blaga.”
0297 Stojan joj se kune i preklinje:
0298 „Oj Boga mi, Zlatija đevojko!
0299 „Jeste vjera tvrđa od kamena,
0300 „Kamen bi se studen rastopio,
0301 „Nevjere ti ne bih učinio.”
0302 Onda Zlatka njemu besjeđaše:
0303 „Moja slugo, od Dobuja Mujo!
0304 „Da otideš noćas u Kotare
0305 „Do bijele Jankovića kule,
0306 „Te mi kaži Janković-Stojanu,
0307 „Neka trči noćas u Udbinju,
0308 „Ja li noćas, ja li baš nikada.
0309 „Nek me vodi noćas u Kotare;
0310 „Ja nijesam lica odgojila
0311 „Za Udbinjskih mladijeh Turaka,
0312 „Već za đida Janković-Stojana.
0313 „Robinju ću sa sobom voditi,
0314 „A ti slugo, od Dobuja Mujo,
0315 „Ti izberi jednog dobrog konja,
0316 „Kupi blaga, koliko ti drago,
0317 „I još ruha, kaka tebi drago,
0318 „Pa ti bježi, kuda tebi drago,
0319 „Ako li ćeš i s nama bježati,
0320 „Ni mi tebe oturit’ ne ćemo.”
0321 Veli njojzi Janković Stojane:
0322 „Oj Boga ti, Zlatija đevojko!
0323 „Da ti vidiš Janković-Stojana,
0324 „Bi l’ ga mogla po čemu poznati?
0325 „Jesi li ga kad vid’la očima?”
0326 Veli njemu Zlatija đevojka:
0327 „Oj Boga mi, od Dobuja Mujo!
0328 „Ja sam vid’la Janković-Stojana,
0329 „Kad pohara Liku i Udbinju
0330 „I provede tri sindžira roblja:
0331 „Jedan sindžir Turaka momaka,
0332 „Drugi sindžir l’jepih đevojaka,
0333 „Treći sindžir mladijeh nevjesta;
0334 „Provede ih ispod naše kule,
0335 „Tad’ ja bijah od sedam godina,
0336 „Tada sam ga očima viđela,
0337 „Povisoko kalpak uzdigao,
0338 „Ima biljeg viš’ desne obrve;
0339 „Rukav dig’o uz bijelu ruku,
0340 „Ima biljeg na desnoj mišici:
0341 „Po tom bih ga ja mogla poznati,
0342 „Da ga vidim mojijem očima.”
0343 Kad to začu Janković Stojane,
0344 Brzo skoči na noge lagane,
0345 Pa odleće niz tananu kulu,
0346 Dovati se bijela sokaka,
0347 I otide k tetki u mehanu;
0348 Pa berbera sebi dobavio,
0349 Te se omi i kosu obrija,
0350 Pa uzima svoje odijelo,
0351 Te odjelo na se udario,
0352 Pa izvede iz potaje đoga,
0353 Pa se đogu na ramena baci,
0354 Ode pravo bijelim sokakom;
0355 A kad dođe Sinanovu dvoru,
0356 Te je njega Zlatka opazila,
0357 Srete njega na mermer-avliji,
0358 U ruci joj fenjer i svijeća,
0359 Ona gleda dobroga junaka,
0360 Hoće l’ biti Janković Stojane,
0361 Stojan kalpak visoko digao,
0362 Pozna biljeg viš’ desne obrve;
0363 Rukav dig’o uz desnu mišicu,
0364 Pozna biljeg na desnoj mišici;
0365 A kad Zlatka poznade Stojana,
0366 Objesi se rukam’ o Stojanu:
0367 Ruke širi, u lice ga ljubi,
0368 Pitaju se za zdravlje lijepo;
0369 Pa odoše u ahare bile,
0370 Opremaju tri konja viteza:
0371 Jednog Zlatki, a drugog Stojanu,
0372 Na trećemu da ponesu blago.
0373 A kad oni konje opremiše,
0374 Onda oni idu u riznicu,
0375 Kupe blago, koje njima drago,
0376 Te na jednog konja tovariše,
0377 Pa se dobrih konja dovatiše.
0378 Prije zore i danice sjajne
0379 Dojezdiše Jankovića kuli;
0380 Susrete ih majka Stojanova,
0381 Ruke šire, u lice se ljube,
0382 Pitaju se za junačko zdravlje;
0383 Tu su vjerne sluge izhodile,
0384 Te im dobre konje privatiše;
0385 Stojan ode sa Zlatkom na kulu,
0386 Turi s kule dvanaest topova,
0387 Pa on sjede ladno piti vino.
0388 U tom svanu i sunce ogranu,
0389 A kad svanu i ogranu sunce,
0390 Vodi Zlatku u bijelu crkvu,
0391 Te j’ rišćanskim krstom pokrstio;
0392 Lijepo joj ime izbirao:
0393 Bila Zlatka, pake Anđelija;
0394 Pa je za se Stojan privjenčao,
0395 Lijep porod izrodio šnjome:
0396 Dvije šćeri i četiri sina.
Izbor
uredi- Sabrana dela Vuka Karadžića, Srpske narodne pjesme, izdanje o stogodišnjici smrti Vuka Stefanovića Karadžića 1864-1964 i dvestogodišnjici njegova rođenja 1787-1987, Prosveta. Pjesme junačke srednjijeh vremena, knjiga treća 1846, Beograd, 1988., str. 97-106.