Opet vojvoda Đurica i Duka zulumćar

0001 Opralja se Đurica vojvoda,
0002 Opralja se na carevu vojsku,
0003 Pa ostalja dvore i gradove,
0004 I ostavlja dva nejaka sina,
0005 I ostavlja sestricu Jelicu,
0006 Pa je ljubi tijo besedio:
0007 ”Anđelija, moja verna ljubo,
0008 Čekaj mene za devet godina;
0009 Ako s’ Jeli dobra sreća javi,
0010 Udomi je, ne čekaj meneka,
0011 Decu drži kao i sa mnom, ljubo!”
0012 Malo zatim vreme postajalo,
0013 Malo vreme, za nedelju dana,
0014 Udade se ljuba Đuričina
0015 Za nekoga Duku zulumćara.
0016 Čudan Đuka zulum postavio:
0017 Da s’ ne pije u mejani vino,
0018 Da ne igra kolo prid mejanom,
0019 Da devojke ne nose sukanja
0020 Ni junaci zeleni dolama.
0021 To zlo bilo za devet godina,
0022 A kad nasta godina deseta,
0023 Onda dođe vojvoda Đurica,
0024 Pa našao na vodi nevestu,
0025 Božju joj je pomoć nazivao:
0026 ”Božja t’ pomoć, mlada nevestice!
0027 Zašto ste se tako porušili –
0028 Ali vas je kuga pomorila
0029 Ili vas je vatra popalila?”
0030 Al’ besedi mlada nevestica:
0031 ”Tako t’ Boga, neznana delijo,
0032 Niti nas je kuga pomorila
0033 Niti nas je vatra popalila,
0034 Već s’ udade ljuba Đuričina
0035 Za nikoga Đuku zulumćara,
0036 Pa je golem adet postavio:
0037 Da s’ ne pije vino u mejani,
0038 Da s’ ne igra kolo prid mejanom,
0039 Da devojke ne nose sukanja
0040 Ni junaci zeleni dolama!”
0041 Onda ode Đurica vojvoda,
0042 On otide belu dvoru svome,
0043 Pa je stao kapiji za vrata.
0044 Umeću se dva nejaka sina,
0045 Umeću se kamena s ramena,
0046 Pa mlađi je star’jem besedio:
0047 ”Ao, brate, ala ti sam gladan!”
0048 A onaj je njemu besedio:
0049 ”Idi teti, nek’ ti lepca dade!”
0050 ”Ao, teto, ala ti sam gladan!”
0051 Odsekla mu lepca u ručicu,
0052 Pa besedi tetica Jelica:
0053 ”Čuvaj mi se, moja slatka rano,
0054 Da t’ ne vidi božja otrovnica,
0055 Tebeka će bojem umoriti,
0056 A menika oči izvaditi!”
0057 Jošt su oni u reči bili,
0058 Ali ide ljuba Đuričina
0059 I sa šnjome Duka zulumćaru,
0060 Pa besedi ljuba Đuričina:
0061 ”Kučko Jelo, stara robinjice,
0062 Kamo fenjer, kamo susretanje,
0063 Kamo sveća, kamo upitanje?”
0064 Mašio se Đurica vojvoda,
0065 Mašio se lakim buzdovanom,
0066 Pa udara Duku zulumćara,
0067 Tako ga je lako udario,
0068 S crnom ga je zemljom sastavio,
0069 A ljuba mu u dvore uteče.
0070 Al’ besedi Đurica vojvoda:
0071 ”Stani, kurvo, uteći mi nećeš!”
0072 Sastavio praa i sumpora,
0073 Užeže joj kosu na vr glave.
0074 Kad dogore do očiju njeni,
0075 Al’ besedi ljuba Đuričina:
0076 ”Zagasi mi kosu na vr glave!”
0077 A on muči, ništa ne besedi.
0078 Kad dogore do utrobe njene,
0079 Al’ besedi ljuba Đuričina:
0080 ”Tako t’ boga, gospodaru Đurđu,
0081 Ugasi mi kosu na vr glave,
0082 Živo mi je pod pojasom čedo!”
0083 Al’ besedi vojvoda Đurica:
0084 ”Od zle kučke ni štene ne valja,
0085 A kamoli od tebeka čedo!”