Opet Sekul i Gerzelez

0001 Vino pije koga ođe nije,
0002 vino piju do dva pobratima
0003 u Kosovu polju prostranome:
0004 jedno mi je Đerzelez Alija
0005 a drugo je vojevoda Janko
0006 vino piše dok se ponapiše,
0007 jagodice dok im zarujiše,
0008 no govori vojevoda Janko:
0009 "O moj pobro, Đerzelez Alija!
0010 Ne bi l’ mene nešto poslušao,
0011 a odavle te do u Kosovo?
0012 E ja imam sestrića mojega,
0013 a sestrića Banović-Sekulu,
0014 često ide u polje Kosovo,
0015 češće nosi od Turaka glave,
0016 jeste, dite ludo i mlađahno,
0017 nejma njemu do sedam godinah,
0018 evo danas tek godina danah,
0019 šezdeset je donesao glavah
0020 a toliko živijeh doveo,
0021 eno mu ih svijeh u tavnici,
0022 sve turskoga ljuta krajišnika,
0023 ja se bojim hoće poginuti,
0024 no ne bi l’ ga, pobre, prepanuo,
0025 prepanuo a ne pogubio
0026 da ne hodi na mejdane često."
0027 Njemu veli pobratim Alija:
0028 "I dalje b’ te, pobre, poslušao."
0029 Tako su se oba razdvojili,
0030 kad li dođe Janko vojevoda
0031 ka njegovu, ka bijelu dvoru,
0032 Janko pušti glasita telala
0033 u njegovu strahovitu vojsku:
0034 "Nije l’ majka rodila junaka
0035 da otide u polje Kosovo,
0036 da uhodi Sitnici brodove
0037 i Šarici vrhe i dolove,
0038 bojati se vojsci od Turakah."
0039 Svi junaci biše i nevješti,
0040 teke stidno u zemlju pogl’aše,
0041 ma ne gleda Banović-Sekule,
0042 do ujaku među oči crne:
0043 "O moj ujko, vojevoda Janko!
0044 Ja ću poći u Kosovo ravno
0045 da uhodim Sitnici brodove,
0046 Šari gori vrhe i drumove."
0047 Njemu zbori vojevoda Janko:
0048 "Ajde sinko, moj sestriću mladi,
0049 Hajde mudro, ne pogini ludo,
0050 dođi brže nego drugi može."
0051 Dovati se Banović-Sekule,
0052 dovati se vranca pretiloga,
0053 bacio se vrancu na ramena,
0054 u grivu mu bio progreznuo
0055 pa odagna u polje Kosovo,
0056 kad li stiže u Kosovo bojno,
0057 ali polje magla pritisnula,
0058 do iz magle dobar junak viče:
0059 "Nije l’ okle kakvoga junaka
0060 u krvavu polju Kosovome
0061 da pomože umrijet Turčinu,
0062 da junačku posiječe glavu,
0063 da mu konja uzme i oružje,
0064 u ćemeru hiljadu dukatah?"
0065 To začuo Banović-Sekule
0066 pa Sekula š njime govoraše:
0067 "O ču li me, u magli junače!
0068 Ja ću tebi pomoć’ umrijeti."
0069 No govori i z magle Turčine:
0070 "Aj tako ti, u magli viteže!
0071 Koji jesi, kaž’ mi s’ po imenu?
0072 Eda li si vojevoda Janko,
0073 oli jesi Kraljeviću Marko,
0074 da l’ nijesi Miloš-Obiliću,
0075 ol’ krilati Relja Bošnjanine,
0076 ili si mi Kosančić-Ivane,
0077 nijesi li Toplica Milane,
0078 da ja znadem od kog ću mrijeti."
0079 No govori Banović-Sekule:
0080 "Aj tako mi iz magle Turčine!
0081 Baš od toga nije nijednoga,
0082 no dijete Banovac Sekule,
0083 mio sestrić od Sibinja Janka
0084 koji će ti pomoć’ umrijeti."
0085 Tako doba malo postanulo
0086 iz magle je Turčin ispanuo,
0087 na Dundulu konju velikome,
0088 sijeda mu brada do pojasa,
0089 u glavi mu zuba đavoljega,
0090 krvave mu oči obadvije,
0091 golu sablju nosi u rukama,
0092 pod njime se crna zemlja trese;
0093 kad ga zgleda Banovac Sekule
0094 odista se prepanulo dite,
0095 no udari svojega vrančića,
0096 udara ga čizmom i mamuzom,
0097 priudara trostrukom kandžijom,
0098 te pobježe pravce niz Kosovo,
0099 no mu Turčin uteći ne dava,
0100 brži mu je Dundul od vrančića,
0101 savija ga otud i odovud,
0102 golu sablju k uš’ma mu donosi,
0103 lasno dite pogubit mogaše,
0104 baš mogaše, ali ne hoćaše,
0105 tek prepade Banović-Sekula,
0106 u strahu se maši buzdovana,
0107 u strahu ga preko sebe bači -
0108 vrag unese i nesreća crna,
0109 udri starca među oči grdne,
0110 pade Turčin pod konja viteza,
0111 to ne viđe Banović-Sekula
0112 no pobježe dok uteći može,
0113 on pobježe niz Kosovo ravno
0114 do tabora svojega ujaka,
0115 mimo čador vojevode Janka,
0116 do čadora krvolije Marka,
0117 u to za njim Janko ujačina:
0118 "Što mi bježiš, moj sestriću mladi!
0119 Ljto si svoga umorio vranca,
0120 bud’ pred tobom nikog ne vidimo,
0121 ni za tobom ko te ćera ima,
0122 od kog bježiš, koga li to goniš?"
0123 Tada mi se ustavi Sekula,
0124 otide mu jade jadovati
0125 od koga je junak utekao,
0126 kako li se topuzom bačao
0127 i kako je otle pobjegao,
0128 već ga nije odzad opazio,
0129 a ni sam se veće ne obzir’o.
0130 No govori vojevoda Janko:
0131 "Bog t’ ubio, Banović-Sekula!
0132 Pogubi mi moga pobratima."
0133 Al’ mu zbori vojvoda Milošu:
0134 "Bog ti dao, Banovac Sekula!
0135 Kad si njega junak izgubio,
0136 to je glavom Đerzelez-Alija,
0137 i ja sam ga ćeo izgubiti,
0138 do imađah od njeg’ poginuti."
0139 Otle natrag pošli u Kosovo,
0140 kade bili nasred Kosovoga,
0141 al’ evo ti Đerzelez-Alije,
0142 mrtav spava u zelenoj travi,
0143 iz krvi mu viri bradurina.
0144 Sekul uze konja i oruže
0145 i ostalo što pri njemu naš’o,
0146 pak mu grdnu posjekao glavu.
0147 Hoće Sekul radosna mu majka,
0148 tek topuza noć’ ne mog’o svoga,
0149 al’ i bež njeg’ poslje vojevaše,
0150 bolji junak od Janka bijaše.
0151 Na mladima svijet ostajava.

Izvor

Sima Milutinović Sarajlija, Pjevanija crnogorska i hercegovačka, priredio Dobrilo Aranitović, Nikšić, 1990. [Pjevanija cernogorska i hercegovačka, sabrana Čubrom Čojkovićem Cernogorcem. Pa njim izdana istim, u Lajpcigu, 1837.]