Opet Marko i Filip
0001 Vino pije Mitar od Udvarja,
0002 u Madžaru gradu velikome
0003 sa onijem Filip-Madžarinom.
0004 Vino pije u vinu se fali:
0005 "A da bi me ne rodila majka,
0006 no kobila što moga dorina,
0007 do trideset sam glavah posjekao,
0008 sve trideset srpskijeh vojvodah,
0009 a tako me ne rodila kurva,
0010 još ću posjeć tri sprske vojvode:
0011 posjeći ću Relju i Miloša
0012 i kurvića Marka Kraljevića."
0013 No mu veli Dmitar od Udvarja:
0014 "Ne fali se, Filip-Madžarine!
0015 E ćeš posjeć tri srpske vojvode,
0016 e ćeš posjeć Relju i Miloša
0017 i kurvića Marka Kraljevića,
0018 da bi mene ne ščekala majka,
0019 tri puta sam bratimio Marka,
0020 e da mene ne pogubi Marko,
0021 ne pogubi Marko po neznanju."
0022 Do veli mu Mitar od Udvarja:
0023 "Čuješ mene, Filip-kapetane!
0024 Da bi mene kurva ne rodila
0025 ja to hoću poviđeti Marku."
0026 Al’ mu veli Filip-kapetane:
0027 "Kurvo jedna, Mitar od Udvarja!
0028 Ako nećeš poviđeti Marku."
0029 Junak bješe Mitar od Udvarja,
0030 junak bio, na noge skočio,
0031 pa posjede pretila dorina,
0032 oćera ga ka Prilipu gradu,
0033 kada dođe pred bijelu kulu,
0034 a pred kulu Kraljevića Marka,
0035 pa zakuca halkom na vratima:
0036 "Jesi l’ doma, Marko pobratime?"
0037 Skoči sanan u košulji Marko,
0038 skoči sanan kakono pomaman,
0039 golu sablju nosi u rukama
0040 pa potrča niz bijelu kulu:
0041 "Koji kucaš halkom na vratima?"
0042 Ali viče Mitar od Udvarja:
0043 "Nemoj mene, Marko, pogubiti,
0044 pogubiti, Marko, po neznanju."
0045 Njemu Marko vrata otvorio,
0046 đe se srela do dva pobratima
0047 ruke šire u lica se ljube,
0048 pitaju se za mir i za zdravlje,
0049 dora vodi u podrume Šarcu,
0050 svoga pobra kuli na čardake,
0051 za gotovu sofru zasjedoše,
0052 piju vino i bistru rakiju,
0053 zalagaju svaku đakoniju,
0054 O svačemu pobre besjeđahu,
0055 dokle reče Mitar od Udvarja:
0056 "Ti ne pitaš, Kraljeviću Marko"
0057 Ti ne pitaš, ja ti ne kazujem,
0058 što sam, pobro, noćas dolazio."
0059 Do mu veli Mitar pobratime:
0060 "Namjerih se u Madžara grada,
0061 u dvorove Vilip-Madžarina,
0062 pije vino, u vinu se vali,
0063 e je trideset posjekao galvah,
0064 sve trideset srpskijeh vojvodah,
0065 još se Filip fali kapetane,
0066 da će posjeć’ tri srpske vojvode,
0067 da će posjeć’ Relju i Miloša
0068 i sokola Marka Kraljevića."
0069 No mu veli Marko Kraljeviću:
0070 "Sjedi, Mitre, bogom pobratime!
0071 Sjedi, pobro, da pijemo vino
0072 dokle svane i sunce ograne."
0073 A kad svanu i ogrija sunce,
0074 no da vidiš Marka Kraljevića,
0075 on se svlači pak se preoblači
0076 a ostricu sabju pripasao,
0077 pak otide u podrume Šarcu,
0078 izveo je pretila Šarina,
0079 pa donese jedan mješčić vina,
0080 objesi ga sedlu o unkašu,
0081 s druge strane topuzinu tešku
0082 da ne kriva ni tamo ni amo,
0083 tad’ se turi Šarcu na ramena,
0084 oćera ga zemljom po ćenaru,
0085 a kad bio na vodu Sitnicu,
0086 na Sitnicu tridest đevojakah,
0087 bijelile na bjelilu platno,
0088 do im Marko pomoć nazivaše:
0089 "Božja pomoć, trideset đevojakah!"
0090 "Bog daj budi, neznana delijo,
0091 na šarenu konju velikome!"
0092 Još im veli Kraljeviću Marko:
0093 "Oj boga vi, trideset đevojakah,
0094 oli vas je netko uzaptio
0095 te se jadne udat ne smijete,
0096 ol’ ste sobom sreću izgubile
0097 te ste tako grdno osjedile?"
0098 Njemu vele trideset đevojakah:
0099 "Oj boga ni, neznana delijo!
0100 Mi nijesmo sreću izgubile
0101 nego jesmo mlade robinjice,
0102 robinjice Filip-kapetana
0103 u Madžaru gradu bijelome.
0104 Ko zaprosi lijepu đevojku
0105 ište Vilip stotinu dukatah."
0106 Do im veli Marko Kraljeviću:
0107 "O boga vi, trideset đevojakah!
0108 Je li doma Filip Madžarine?"
0109 Nego veli trideset đevojakah:
0110 "Nije doma Filip-kapetane,
0111 no je Vilip junak u kovača
0112 te on kuje sablju gungulaču
0113 da izgubi Kraljevića njome,
0114 jest’ ni žao na svijetu Marka,
0115 nejma Marko no jedan u majke."
0116 Do im veli Marko Kraljeviću:
0117 "Đe su dvori Filip-kapetana?"
0118 "Lasno mu je pogoditi dvore:
0119 ćeraj konja pred vrata od grada,
0120 a kad dođeš na vrata od grada,
0121 obrni se s desna u lijevo,
0122 đe ti vidiš ponajvišu kulu
0123 pokrivenu teškijem olovom,
0124 a pred kulu jela pobodena,
0125 pod jelom je Vilipova ljuba,
0126 veze vezak mlada na đerđefu."
0127 Kad to začu Kraljeviću Marko,
0128 garnu Šarca šjajnom bakračlijom,
0129 oćera ga ka Madžaru gradu,
0130 a kad dođe na vrata od grada,
0131 obrnu se s desna u lijevo
0132 dok je bilu kulu ugledao
0133 đe je pusta kula nadmašila
0134 pokrivena teškijem olovom,
0135 a pred kulu jela pobodena,
0136 tuda Marko nagoni Šarina,
0137 dokle dođe pred bijelu kulu,
0138 tu on nađe Filipovu ljubu,
0139 veze mlada vezak na đerđefu,
0140 njoj je Marko pomoć nazivao:
0141 "Snaho moja, Filipova ljubo!
0142 Đe je mene Filip pobratime?"
0143 No mu veli Filipova ljuba:
0144 "Id’ otole, gola dervišino!
0145 S takijem se Vilip ne bratimi,
0146 take Vilip šalje za goveđu."
0147 Do joj veli Marko Kraljeviću:
0148 "Snaho moja, Filipova ljubo!
0149 dones’ meni Filipova vina!"
0150 No mu veli Vilipova ljuba:
0151 "Id’ otole, jadna budalino!
0152 Jošte takih ne piju mu vino,
0153 do junaci i gospodičići!"
0154 Al’ Marko se nasrdio bio
0155 te je rukom jednom uradio,
0156 tri puta se mlada premetnula,
0157 tri joj bjela salomio zuba,
0158 pokida joj zlaćene đerdane
0159 pa ih turi u špag od dolame
0160 pa je njojzi riječ besjedio:
0161 "Snao moja, Vilipova ljubo!
0162 Kada Filip pobratime dođe,
0163 neka za mnom u mehanu pođe
0164 da pijemo vina crvenoga
0165 za đerdana ispod grla tvoga."
0166 Pa otole zakroči Šarina,
0167 oćera ga niz Madžara grada,
0168 kad ga dogna pred mehanu vinsku,
0169 pred mehanu osjede Šarina,
0170 za direk je privezao Šarca.
0171 On uljeze pred mehanu vinsku
0172 pa izvadi zlaćena đerdana
0173 pa ga Marko na bačvu turio,
0174 uz bačvu je pleći prislonio,
0175 mehandžiji riječ besjedio:
0176 "Mehandžija, utoči mi vina
0177 da napojim sebe i Šarina!"
0178 Mehandžija natoči mu vina
0179 te se Marko malo napojio,
0180 pije Marko i daje Šarinu,
0181 mehandžiji riječ besjedio:
0182 "Otiđi de tam’ do simidžije,
0183 donesi mi bijela simita,
0184 ponesi mu topuz u zalogu."
0185 On bijaše poslušao Marka,
0186 uprtio tešku topuzinu,
0187 od mehane vinske uprtio
0188 dok je doš’o do u simidžije,
0189 tri puta je pod njom počinuo,
0190 simidžiji riječ besjedio:
0191 "Mene jeste opravio Marko
0192 da mi daješ bijela simita,
0193 a zalog ti teška topuzina."
0194 Simidžija njemu govorio:
0195 "Nosi vraga sa mojeg praga,
0196 neću ti mu pare ni dinara!"
0197 Mehandžija uprti simita,
0198 simidžija tešku topuzinu,
0199 a kad došli u mehanu vinsku,
0200 pije vino Kraljeviću Marko
0201 a zalaga bijela simita.
0202 Ma sad ću ti za Filipa pričat,
0203 dođe Filip dvoru bijelome,
0204 nađe suznu i krvavu ljubu,
0205 tri joj bij’la salomljena zuba,
0206 do joj veli Filip-kapetane:
0207 "Što je, ljubo, da od boga nađeš!
0208 Ljto si mene suzna i krvava,
0209 ko je tebe zulum učinio?!"
0210 Sve mu ljuba po istini kaže:
0211 "Ođe dođe gola dervišina
0212 na šarenu konju velikome,
0213 božju mi je pomoć nazivao:
0214 "Božja pomoć, Filipova ljubo!
0215 Đe je mene Filip pobratime?"
0216 A ja sam mu grdno besjedila:
0217 "Id’ otole, gola dervišino!
0218 S takijem se Vilip ne bratimi,
0219 take Vilip ćera govedima,
0220 da čuvaju po lugu goveda."
0221 Pa opet mi Marko govorio:
0222 "Snaho moja, Vilipova ljubo!
0223 Donesi mi Vilipova vina,
0224 ja sam junak žedan i umoran."
0225 A ja sam mu grđu besjedila:
0226 "Id’ otole, gola dervišino!
0227 Taki vino ne piju Vilipa,
0228 do junaci i gospodičići."
0229 Al’ se ona kila nasrdnula,
0230 tri mi bij’la salomila zuba,
0231 pokida mi zlaćane đerdane
0232 pa ih turi u špag od dolame,
0233 u meni ti pozdrav ostavio:
0234 "Kada Vilip pobratime dođe,
0235 neka zamnom u mehanu pođe
0236 da pijemo vina crvenoga
0237 za đerdana ispod grla tvoga."
0238 Do joj veli Filip-kapetane:
0239 "A ne boj se, moja vjerna ljubo!
0240 To je kurva Kraljeviću Marko,
0241 sad ću njemu donijeti glavu."
0242 Pripasuje sablju gungulaču,
0243 i svojega zakroči gungula,
0244 naćera ga niz Madžara grada,
0245 kad ga dogna pred mehanu vinsku,
0246 neda Šarac uljest u mehanu,
0247 no mu veli Kraljeviću Marko:
0248 "Dura Šaro, dura, dobro moje!
0249 Pušti amo Filip-kapetana
0250 da pijemo vina crvenoga."
0251 No njemu se uklonio Šarac,
0252 on uljeze u mehanu vinsku,
0253 pak je njemu Marko besjedio:
0254 "Sjed’ Filipe, ne zameći kavgu,
0255 da pijemo vina crvenoga
0256 za đerdana tvoje vjerne ljube."
0257 No ne dade đavo mirovati,
0258 on je Marka jednom udario,
0259 a Marko mu riječ besjedio:
0260 "Ne plaši mi buhe po košulji!"
0261 Do ga drugom Vilip udario,
0262 u desnu ga pogodio ruku,
0263 u ruci se čaša namjerila,
0264 čaša pade, a prosu se vino,
0265 no i soko najedi se Marko
0266 pa od zemlje na noge skočio,
0267 a ostricu sablju dovatio
0268 te Vilipa jednom udario -
0269 na dvije ga pole presjekao,
0270 u zemlji je sablju ustavio.
0271 Kumi jadan mehandžija Marka:
0272 "A za boga, gospodine Marko!
0273 Ti isturi njega iz mehane,
0274 na poklon ti što s’ popio vina,
0275 pare tebe ni dinara neću."
0276 Dovati ga Kraljeviću Marko,
0277 glavu tura u zobnicu Šarcu,
0278 za Šarina priveza gungula
0279 pa se Šarcu turi u ramena,
0280 naćera ga u Madžara grada,
0281 a kad dođe pred bijele dvore,
0282 nađe jadnu Vilipovu ljubu,
0283 ona veze pod jelom zelenom,
0284 veze mlada na đerđefu vezak,
0285 on izvadi iz zobnice glavu
0286 te joj Marko u krioce bači:
0287 "Snaho moja, Vilipova ljubo!
0288 Prije sam ti žalost učinio,
0289 sad naj tebe o’ zlata jabuku."
0290 Kad je ona sagledala glavu,
0291 pisnu mlada kako zmija ljuta,
0292 na to soko Marko ne gledaše,
0293 do uzide na bijelu kulu
0294 i veliko blago pokupio,
0295 pokupio pak je zapalio,
0296 pa otale zakroči Šarina,
0297 naćera ga kroz Madžara grada,
0298 a kad bio na vodu Sitnicu,
0299 tu mi srete Relju i Miloša,
0300 oni idu da potraže Marka.
0301 Otole se pobre povrnuše,
0302 a odoše dvoru bijelome
0303 te najedno ispivaju vino.
0304 Kako tada, tako i svakada,
0305 vesela im majka i družina!)
