Opet Vuk Anđelijć i ban Zadranin

0001 Vino pije bane Zadranine
0002 Usred Zadra na bijeloj kuli,
0003 S banom pije trideset Zadrana;
0004 Kad se bane nakitio vina,
0005 ’Vako ode njima besjediti:
0006 „Čujete l’ me, tridest đece ludo!
0007 „Hoću jednu četu pokupiti,
0008 „Dobru četu, tri stotin’ Zadrana,
0009 „Šnjome ću se, đeco, podignuti,
0010 „Spustiću se niz primorje ravno
0011 „Do bijela sela Čelebijća,
0012 „A do kule Vuka Anđelijća,
0013 „B’jelu ću mu kulu poharati,
0014 „Vjernu ću mu ljubu zarobiti,
0015 „Pogubiću Mića Anđelijća,
0016 „Mila brata Anđelijića Vuka;
0017 „Pak ću otle četu povratiti
0018 „U Udbinju u Tursku krajinu,
0019 „Ne bi l’ kaka roba zarobio.”
0020 Što je bane pijan govorio,
0021 To trijezan bane učinio:
0022 On podviknu na gradu tobdžije,
0023 Opališe dvanaest topova,
0024 Bane prosu rušpe po kaldrmi,
0025 A glas ode po Zadru bijelu,
0026 Sastade se tri stotin’ junaka
0027 Pod barjaka bana Zadranina,
0028 A ban gleda sa bijele kule;
0029 To je banu vrlo milo bilo,
0030 Pa on sleće niz bijelu kulu
0031 I veseo u družinu dođe,
0032 A sluge mu ata izvedoše,
0033 Banica mu donese oružje,
0034 Kada bane pripasa oružje,
0035 Dovati se ata doratasta,
0036 Ode s četom niz primorje ravno.
0037 Dobra banu sreća preskočila:
0038 Kada dođe selu Čelebijću
0039 B’jeloj kuli Vuka Anđelijća,
0040 Ali Vuka doma ne bijaše,
0041 Već otiš’o s ljubom u Kotare
0042 Pobratimu Šariću Cvijanu,
0043 A na pusto kulu ostavio,
0044 Te mu bane kulu poharao
0045 I mila mu brata zarobio,
0046 Mila brata, Mića Anđelijća;
0047 Pa otale četu okrenuo,
0048 Noćom bane bješe udario
0049 U jaciju kroz Tursku Udbinju;
0050 I tu banu dobra sreća bila,
0051 Te susrete tridest đece ludo,
0052 Đe idahu mlada iz džamije
0053 A ćitape nose pod pazuhom;
0054 Kada đeca četu opaziše,
0055 Pobacaše knjige po kaldrmi,
0056 Pa stadoše mlada da bjegaju,
0057 Al’ ne dade bane bijegati,
0058 No podviknu na svoje junake,
0059 Povataše tridest đece ludo,
0060 Odvedoše Zadru bijelome,
0061 Ban ih baca na dno u tavnicu,
0062 Đeno leži voda do koljena,
0063 A junačke kosti do ramena.
0064 Tako stade za godinu dana,
0065 No propišta Mićo Anđelijću,
0066 Ljuto pišti jutrom i večerom
0067 I proklinje dane i godine
0068 I Anđušu svoju staru majku,
0069 Koja ga je na svijet rodila;
0070 ’Vako sužanj Mićo govoraše:
0071 „Avaj mene do Boga miloga!
0072 „Đe pogiboh junak u tavnici
0073 „Za mladosti i ljepote moje
0074 „A kod moga golemoga blaga!”
0075 Tako sužanj Mićo sjetovaše,
0076 A mišljaše, niko ga ne čuje,
0077 No ga začu od Zadara bane,
0078 Pa podviknu Rada tavničara:
0079 „Dovedi mi Mića Anđelijća.”
0080 Hitro ga je Rade poslušao,
0081 Te otvori na tavnici vrata,
0082 I izvede Mića na avliju,
0083 Pita njega od Zadara bane:
0084 „O moj sužnju, Mićo Anđelijću!
0085 „Koja ti je golema nevolja,
0086 „Te ti pištiš u mojoj tavnici?
0087 „Al’ t’ je malo vina, al’ rakije,
0088 „Al’ je malo ljeba bijeloga?”
0089 Veli njemu Mićo Anđelijću:
0090 „Gospodaru, bane Zadranine!
0091 „Svašta dosta u tvojemu zdravlju,
0092 „No je mene, bane, dosadila
0093 „Ta tavnica kuća neobična;
0094 „No za Boga, bane Zadranine!
0095 „Pušti mene iz tavnice klete,
0096 „Išti blaga, kaka tebe drago.”
0097 Al’ govori bane Zadranine:
0098 „Bolan sužnju, Mićo Anđelijću!
0099 „Mož’ li mene otkup sastaviti,
0100 „Što ću, sine, za tebe iskati?
0101 „Da mi dadeš tri tovara blaga,
0102 „I još do tri konja iz Udbinje:
0103 „Prvo đoga Kovačine Rama,
0104 „I kulaša budaline Tala,
0105 „I vrančića Hrnjetine Muja;
0106 „Jošte sablju Janković-Stojana,
0107 „Što su na njoj tri balčaka zlatna,
0108 „I u njima tri kamena draga,
0109 „Valja, kažu, tri careva grada;
0110 „Jošte, sine, Mićo Anđelijću,
0111 „Da mi pošlje Anđelijću Vuče
0112 „Njegovoga laka dževerdana
0113 „I od pasa dvije puške male,
0114 „Štono ih je u Mletku kovao,
0115 „Za njih dao hiljadu dukata;
0116 „I žutoga hrta Dukađinca,
0117 „I desnicu iz ramena ruku;
0118 „Pa ću tebe, sine, oprostiti,
0119 „I puštiti sa dna iz tavnice.”
0120 Kad to začu Mićo Anđelijću,
0121 On zaiska divit i hartije,
0122 Da on Vuku sitnu knjigu piše;
0123 Ban podviknu svoje vjerne sluge,
0124 Donesoše divit i hartiju,
0125 Ode Mićo sitnu knjigu pisat’,
0126 A kazuje bana Zadranine.
0127 Dok mu sitnu knjigu napisaše,
0128 Na brzo mu knjigu opraviše.
0129 A kad Vuku sitna knjiga dođe,
0130 Knjigu uči, grozne suze roni,
0131 Pa se skoči od zemlje na noge,
0132 I on uze tri tovara blaga,
0133 Ode pravo u Tursku Udbinju,
0134 Te on kupi do tri dobra konja,
0135 Za njih dade tri tovara blaga;
0136 Pa se vrati u ravne Kotare
0137 Do bijele Jankovića kule,
0138 Te kupuje sablju u Stojana,
0139 Za nju dade tridest kesa blaga,
0140 Pa otide dvoru bijelome,
0141 Spremi Vuče tri tovara blaga,
0142 I on spremi laka dževerdana,
0143 I od pasa dvije puške male,
0144 I žutoga hrta Dukađinca;
0145 Pak dobavi od mora hećime,
0146 Šćaše sjeći svoju desnu ruku;
0147 No se Vuče nešto prisjetio,
0148 Ne šće sjeći u ramenu ruke,
0149 Niti otkup bratu opraviti,
0150 Veće skide gospodsko od’jelo,
0151 A obuče prosjačke haljine,
0152 Pa na rame torbu i tojagu,
0153 Ode pravo Zadru bijelome.
0154 A dad dođe Zadru na kapiju,
0155 Ode prosit’ od vrata do vrata,
0156 Dokle dođe pred banova vrata,
0157 Pa uiđe u avliju Vuče,
0158 Ali njemu Bog i sreća dade,
0159 Evo bana doma ne bijaše,
0160 Već otiš’o u lov u planinu,
0161 A banica u zelenoj bašči,
0162 Samo sjedi Kumrija robinja
0163 U avliji na zelenoj travi,
0164 Ona čuva dva banova sina;
0165 Njojzi Vuče Božju pomoć dade,
0166 Kumrija mu bolje privatila:
0167 „Dobro dođe, sužanj-nevoljniče!”
0168 Ali veli Anđelijću Vuče:
0169 „A za Boga, gospođa banice!
0170 „A za Boga! (Svi ćemo pred Boga).
0171 „Ugledaj me, sužnja nevoljnika!”
0172 Al’ besjedi Kumrija robinja:
0173 „Stani malo, sužanj-nevoljniče!
0174 „Ja nijesam gospođa banica,
0175 „Banica je u zelenoj bašči;
0176 „No pričuvaj dvoje đece ludo,
0177 „Dok ja odem u zelenu bašču,
0178 „Dobra nam je gospođa banica,
0179 „Hoće tebe dobro darivati.”
0180 Osta Vuče đecu čuvajući,
0181 A otide tanana robinja
0182 Ka banici u zelenu bašču;
0183 Ali skoči Anđelijću Vuče,
0184 Te dokopa dvoje đece ludo,
0185 Uprti ih na pleći junačke,
0186 Pa uteče Zadru na kapiju.
0187 Malo vreme, za dugo ne bilo,
0188 Al’ eto ti Kumrije robinje,
0189 Ona nosi tri dukata žuta,
0190 Da daruje sužnja nevoljnika;
0191 A kad mlada u avliju bila,
0192 Ali nema dvoje đece ludo,
0193 Niti ima sužnja nevoljnika;
0194 Povrati se u zelenu bašču,
0195 Te kazuje gospođi banici:
0196 „Ču li mene, gospođa banice!
0197 „Uteče nam sužanj nevoljniče
0198 „I odnese dvoje đece ludo!”
0199 Kad to čula gospođa banica,
0200 Ljuto pisnu, do Boga se čuje,
0201 Pa istrča na bijelu kulu,
0202 Te izbaci pušku habernika,
0203 Dade haber banu u planini,
0204 A kad bane pušku opazio,
0205 On se svome jadu dosjetio,
0206 Pa potrča Zadru bijelome;
0207 A kad dođe pred bijele dvore,
0208 Srete njega gospođa banica,
0209 Roni suze niz bijelo lice,
0210 A pita je Zadranine bane:
0211 „Što je tebe, gospođa banice!
0212 „Te proljevaš suze od očiju?”
0213 Njemu veli gospođa banica:
0214 „Gospodaru, Zadranine bane!
0215 „Kad ti ode u lov u planinu,
0216 „A ja sjedoh u zelenoj bašči
0217 „Svilu presti, po đerđefu vesti,
0218 „A ostavih dvoje đece ludo
0219 „U avliji s Kumrijom robinjom,
0220 „A došao sužanj u avliju
0221 „Moliti se za Boga jednoga,
0222 „Ne bi li mu štogođ darivala;
0223 „Kumrla dođe u zelenu bašču,
0224 „Da odnese tucaku podjelu,
0225 „A on uze dvoje đece ludo,
0226 „I pobježe gradu na kapiju,
0227 „Ni ko znade, ko je, ni otkud je.”
0228 Al’ besjedi bane Zadranine:
0229 „Ne boj mi se, gospođa banice!
0230 „Nije ono sužanj nevoljniče,
0231 „Već je ono Ađelijću Vuče.”
0232 Pa ban sjede sitnu knjigu pisat’,
0233 Te je šalje Anđelijću Vuku:
0234 „O ču li me, Anđelijću Vuče!
0235 „Pazi mene dva nejaka sina,
0236 „Pustiću ti brata Milutina,
0237 „I pustiću tridest Udbinjana,
0238 „I daću ti dosta pusta blaga;
0239 „Samo nemoj đecu namučiti.”
0240 Kada Vuku sitna knjiga dođe,
0241 A on banu drugu otpisuje:
0242 „Ču li mene, od Zadara bane!
0243 „Paziću ti dva nejaka sina,
0244 „Ka’ ti moga brata Milutina;
0245 „Ovo ću ti iskat’ za otkupa:
0246 „Na trideset mladih Udbinjana
0247 „Da načiniš trideset dolama,
0248 „I da daš im tridest kesa blaga,
0249 „Što su mladi mlogo dangubili;
0250 „Podaj mome bratu Milutinu
0251 „Tvoju, bane, zelenu dolamu,
0252 „Što su na njoj toke Smiljanića;
0253 „I podaj mu svijetlo oružje,
0254 „Štono si ga u Mletku kovao,
0255 „A u tvome Zadru opravio,
0256 „Dao zanjga hiljadu dukata;
0257 „I podaj mu vranca kosatoga,
0258 „Nek dojaše dvoru bijelome;
0259 „I spremi mi, bane, za ašluka,
0260 „Za ašluka tri tovara blaga;
0261 „A mene ćeš, bane, opraviti,
0262 „Da poplaćam konje u Udbinji,
0263 „Za tri konja tri tovara blaga,
0264 „A za sablju Janković-Stojana,
0265 „Za nju, bane, tridest kesa blaga;
0266 „A na čast ti tvoja desna ruka,
0267 „Da mo’š opet šnjome četovati
0268 „I robiti đecu po krajini;
0269 „Pak ćeš onda otkup ponijeti
0270 „I doćićeš k mene u primorje
0271 „Na visoku Velebit planinu
0272 „Kod studene vode Smiljanića,
0273 „Tu ćemo se, bane, sastanuti
0274 „I mi naše roblje prom’jeniti.”
0275 Pa mu Vuče knjigu opravio.
0276 A kad banu sitna knjiga dođe,
0277 On dobavi trideset terzija,
0278 Te skrojiše trideset dolama
0279 Na trideset mladih Udbinjana;
0280 I dade im tridest kesa blaga;
0281 Miću dade zelenu dolamu,
0282 Što su na njoj toke Smiljanića;
0283 I dade mu svijetlo oružje,
0284 I za ašluk tri tovara blaga;
0285 Vuku spremi, što mu Vuče piše,
0286 Pa povede trideset robova
0287 I Vukova brata Milutina,
0288 Stiže bane u primorje ravno
0289 U visoku Velebit planinu
0290 Na studenu vodu Smiljanića,
0291 Ali prije bješe doš’o Vuče
0292 I doveo dva banova sina,
0293 Šnjima sjedi, pije rujno vino;
0294 A kad stiže bane Zadranine,
0295 Pred njim Vuče na noge skočio,
0296 Ruke šire, u lica se ljube,
0297 Za junačko pitaju se zdravlje,
0298 Bane grli dva nejaka sina,
0299 A Vuk svoga brata Milutina,
0300 Pak sjedoše piti rujno vino,
0301 Dok se braća malo poznadoše,
0302 Pa lijepo roblje pod’jeliše,
0303 I zdavo se doma povratiše:
0304 Ode bane Zadru bijelome,
0305 Ode Vuče u primorje ravno;
0306 Ban odvede dva nejaka sina,
0307 A Vuk svoga brata Milutina
0308 I robova tridest Udbinjana.
0309 Lijepo ih Vuče dočekao,
0310 U Udbinju zdravo opravio.
0311 Bog mu dao zdravlje i veselje,
0312 Što mu vrati žalost za sramotu!

Izbor

• Sabrana dela Vuka Karadžića, Srpske narodne pjesme, izdanje o stogodišnjici smrti Vuka Stefanovića Karadžića 1864-1964 i dvestogodišnjici njegova rođenja 1787-1987, Prosveta. Pjesme junačke srednjijeh vremena, knjiga treća 1846, Beograd, 1988., str. 291-298.