Opet Ljutica Bogdan i sestra mu
Pije vino Ljutica Bogdane
S ostarilom na večeri majkom;
Kad se malo ponapiše vina,
Te im vince uniđe u lice,
A rakija govoriti pođe, 5
Stara majka suze prolivaše:
„O Bogdane, moj rođeni sine!
„Kad su Turci zemlju poarali,
„Porobili i staro i mlado,
„Ondaj su ti seju zarobili, 10
„Jedinicu sestricu Jelicu,
„Zarobi je Bošnjanine Mujo,
„Odvede je Bosni kamenitoj."
Osmenu se Ljutica Bogdane:
„Dobro sam ga, majko, zapazio, 15
„Kad sam njega po gorici gono,
„Od njeg' moju seju otimao,
„Blizu sam mu đoga dogonio,
„Malo sam ga perom okačio
„Od mojega perna buzdovana, 20
„Tri sam njemu rebra prelomio,
„I uteče, vesela mu majka!
„Mati moja, nije davno bilo,
„Sad je taman deseta godina."
Moli njega ostarila majka: 25
„Idi, sine, Ljutica Bogdane,
„Te polazi sestricu Jelicu."
A besedi Ljutica Bogdane:
„O Boga mi, moja stara majko!
„Ja bi lako seju polazio, 30
„Al će Mujo zametnuti kavgu,
„Pak ću mlogo čuda učiniti."
Majka mu se okaniti ne će,
Već mijesi bijele kolače;
Ljutici se na ino ne može, 35
Već oprema vilovita đoga.
Dok Ljutica đoga opremio,
Stara majka spremila kolače,
Sjede Bogdan đoga vilovita,
Ode pravo Bošnjaninu Muju, 40
Bez broda je Drinu preplovio,
Dođe junak Bosni kamenitoj
Na kapiju Bošnjanina Muja,
Pa zakuca alkom na vratima;
Opazi ga sestrica Jelica. 45
Kapiju mu odma otvorila,
Ne poznaje Ljutice Bogdana,
Nego pozna vilovna đogina,
Uvatila za đizdine đoga:
»O Boga ti, neznani junače! 50
„Gde si dobra zadobio đoga?"
Besedi joj Ljutica Bogdane:
»O Boga ti, nepoznana sejo!
„Đogo mi je od baba ostao."
Tad s' oseti sestrica Jelica, 55
Skide brata s vilovna đogata,
Pa ga ljubi u bijelo lice,
Za junačko zdravlje upitala;
Pita Bogdan za Mujovo zdravlje,
I upita, jeli doma Mujo, 60
A seja mu tijo progovara:
„Nije doma, i ne bilo ti ga!
„Evo ima tri bijela dana,
„Ko je oč'o u lov u planinu,
„Eda Bog da, da mi i ne dođe!— 65
„Ajde brate u bijele dvore,
„Da s' odmoriš i napiješ vina."
Uđe Bogdan u bijele dvore,
Pa on sede piti rujno vino;
Ona kuja, orjatsko koleno, 70
U vino mu benđeluke meša,
Dok opoji Ljuticu Bogdana,
Leže junak strmo bez uzglavlja;
Ona vodi vilovna đogata,
Vodi njega u arove puste, 75
Pa uzima konjske bukagije,
Te okiva braca rođenoga,
I na ruke troje zavezice,
Oko vrata teškoga sindžira.
Dok je kuja brata okovala, 80
U tom stiže Bošnjanine Mujo:
Odma mu je rado istrčala,
Pod njime je vranca uvatila.
Besedi joj Bošnjanine Mujo:
„Ne raduj se, moja mila ljubo, 85
„Ništa tebi ulovio nisam."
Ona njema rado progovara:
„Ja sam boljeg lova ulovila
„Brata moga, a šuraka tvoga."
Kad to začu Bošnjanine Mujo, 90
Udari je po obrazu rukom,
Tri joj zdrava iskočiše zuba:
„Šta govoriš, orjatsko koleno!
„Ako moreš vetar uvatiti,
„To i tvoga Ljuticu Bogdana." 95
Ona kuja tijo progovara:
„Ako mi se ne veruješ, Mujo,
„Ti otidi na čardake gornje,
„Te ti vidi Ljuticu Bogdana."
Đipi Mujo, kan' da se pomami, 100
On istrča na čardake gornje,
Leži Bogdan strmo bez uzglavlja,
Malo ga je popustilo pivo;
Udari ga Bošnjanine Mujo,
Udari ga čizmom i mamuzom: 105
„Ustaj, more, Ljutica Bogdane!
„Da pijemo rujevinu vino."
Glavu diže Ljutica Bogdane,
Glavu diže, dignut ne mogaše;
Nogom miče, maknut ne mogaše; 110
A rukama ni tamo ni amo;
Pade na um Ljutici Bogdanu,
Da je seja bracu savezala,
Pak besedi Bošnjaninu Muju:
„Oj moj zete, Bošnjanine Mujo! 115
„Skini mene sa vrata sindžire,
„Da ja s tobom pijem rujno vino."
Al' to Mujo ni da čuje ne će,
Već on sede na meke dušeke,
Pa on pije ono rujno vino 120
A nazdravlja Ljutici Bogdanu,
Al' mu s vinom čaše ne dodaje.
Kad se Mujo napojio vina,
On besedi Ljutici Bogdanu:
„A Boga ti, Ljutica Bogdane! 125
„Kad si mene po planini gon'o
„Da si mene onda uvatio,
„Kojom bi me smrću umorio?"
Besedi mu Ljutica Bogdane:
„A Boga mi, Bošnjanine Mujo! 130
„Pravo ću ti junak kazivati:
„Da sam tebe onda uvatio,
„Jadnom bi te smrću umorio:
„Vodio b' te na krstate pute,
„Sek'o bi te na četiri strane, 135
„Obesio o četiri grane,
„Kud proode često kiridžije,
„Nek glas nose svuda po svijetu,
„Kad je Bogdan Muja pogubio."
Kad to čuo Bošnjanine Mujo, 140
Odma viče vijernicu ljubu:
„Daj mi, ljubo, konje i kočije,
„Da ja gonim Ljuticu Bogdana
„Na raskršće kud prolaze ljudi,
„Još od Bosne mloge kiridžije, 145
„Nek' kazuju svuda po svijetu,
„Da je Mujo posek'o Bogdana."
Ona kuja, orjatsko koleno,
Itro skoči i konje povata,
I digoše Ljuticu Bogdana, 150
Otera ga Bošnjanine Mujo,
Nakričuje seja nevernica:
„Skini, Mujo, š njega odijelo,
„Donesi ga sinu Useinu,
„Nek se diči ruom ujakovim." 155
Otera ga Bošnjanine Mujo.
Kad dotera na krstate pute,
Skide njega sa laki kočija,
Stade skidat kadifeli ruo,
Drukčije mu skinut ne mogaše, 160
Odreši mu svezu na rukama,
A to Bogdan jedva dočekao,
Kad mu bele oprostio ruke,
On se itro na noge okrete,
Svog ti Muja za grlo uvati, 165
U nokti mu grlo iščupao;
Pade Mujo u travu na glavu,
On Mujovu sablju uzimaše,
Te on Muju osiječe glavu,
Isiječe s nogu bukagije 170
I još Muja na četiri strane,
Pa obesi o četiri grane;
On ne ide svome dvoru belu,
Veće natrag, da polazi seju.
Kad on dođe na kapiju pustu, 175
Opazi ga sestrica Jelica,
Pleći dade, biježati stade;
Uvati je Ljutica Bogdane,
Obe čarne oči izvadi joj
I bijele osiječe ruke, 180
I nećaku osiječe glavu,
Pa je metnu đogu u zobnicu;
Bijele mu popalio dvore,
Pa on uzja bijesnu vrančinu,
A đogata vodi u povodu, 185
Ode junak dvoru bijelome,
Ode dvoru zdravo i veselo
Pevajući drumom širokijem:
„Veseli se, Bogdanova majko!
„Dok ti dođe Ljutica Bogdane, 190
„Žalosne će glase donijeti,
„Kako se je pomirio s Mujom
„I Jelicu seju darivao."
Kad je doš'o dvoru bijelome,
U susret mu majka istrčala 195
Pa uvati za đizdine vranca,
A Bogdana sina ukorava:
„Jesam li ti besedila, sine,
„Da će tebe darivati Mujo!"
Vogdan majci tijo besedio: 200
„O Boga mi, moja stara majko!
„Nije mi ga s voljom poklonio,
„Nije s voljom, nego za nevolju;
„Ako mi se, majko, ne veruješ,
„Pogledaj mi sablju o unkašu, 205
„Sva krvava britka do balčaka;
„Još otiđi vilovnu đogatu,
„Te ti vidi, šta je u zobnici,
„Il' je glava, il' zlatna jabuka."
Kad mu vidi majka ostarila, 210
Al' nejaka Useina glava!
To mu majci milo ne bijaše,
Al' Bogdanu ništa ne smijaše.
Datoteka:Murat Sipan vinjeta.jpg
