Poletela dva siva sokola,
Pa su pali Đuri na pendžere.
Tad iskoči mlada Đurđevica,
Pa im sipa biser da ga zobu.
— Je l’ ste braća, je l’ ste bratučeda? 5
— Nismo braća, bratučeda nismo.
Imali smo još jednoga druga,
Ono mlado dalek zalutalo
Tamo, kažu, da se oženilo,
Sas mladu se mnogo zavolelo, 10
Sinoć se je sas mesec karalo,
Sutra će se na sunce da ljuti. [1]
