Okolo Bože! U kuću đavole!

Okolo Bože! U kuću đavole!

     Nekakva udovica imala sina malahna a odveć ne poslušna, pa kad je jedan dan padala kiša, zvala ga da uljeze u kuću, a dijete ne hće nego se igra i kvasi. Malo stavše pukne strašni grom, a udovica u strahu reče: okolo Bože! u kuću đavole! (Počnu se svi krstiti i pljuvati prolijevoga ramena na đavola, za to što ga spomenu i što ga zazva u kuću da uljeze). — Aratos ga bilo i kuća mu pakao, ne zovi ga noćas. — Dakle vi mislite da je žena ona rekla da Bog ne uljeze u kuću nego đavo, je li? — A da kako ne, nego da jest. — Nije istina, jer je ona rekla za grom: okolo Bože! t. j. ni u kuću ni pred kuću nego daleko, a prepala se ne poslušnome sinu, pa u ijedu zvala njega: u kuću đavole! a nije zvala đavola.

Izvor

Vrčević, V. 1868. Srpske narodne pripovijetke ponajviše kratke i šaljive. Biograd: Srpsko učeno društvo. str. 200.