[Okladi se Ture Osman-aga]
Okladi se Ture Osman-aga
s’s onoga mladog Radonjicu.
Prozborija Ture Osman-aga:
„Čuješ li me, mladi Radonjico,
što ja imam dobrog konja vranca, 5
da ga janem slunce k’d ogreje,
k’d ogreje u malo Kratovo,
večer će sam u Novi Pazari,
će izvadim od pašu teskeru.
Će ga janem slunce k’d ogreje, 10
k’d ogreje u Novi Pazari,
i s’s slunce doma će se vrnem.
Za d’n idem, za d’n će se vrnem!"
Ali zbori mladi Radonjica:
„Čuješ li me, Ture Osman-ago, 15
što ja imam moje dobro konje,
da ga janem slunce k’d ogreje,
k’d ogreje u malo Kratovo,
pa će stignem u Novi Pazari,
pa će stignem letnji d’n do pladne, 20
će izvadim od pašu teskeru,
će ga šetam za polovin saat,
i s’s slunce doma će se vrnem!"
T’g prozbori Ture Osman-aga:
„Ako ideš u Novi Pazari, 25
ako ideš letnji d’n do pladne,
i s’s slunce doma da se vrneš,
što ćeš mene okladu da dadeš?“
Radonjica dava obećanje:
„Ja ti davam moji ramni dvori, 30
ramni dvori s ploče popodani,
i u dvori tuj visoku kulu,
i u kulu moju vernu ljubu,
vernu ljubu, moju belu Janu,
što gu nema u tri kadil'ka.“ 35
Na sabajle k’d je os’mnalo,
os’mnalo, slunce ogrejalo,
jana Rade đoku pelivana,
pođe pravo u Novi Pazari.
K’d je bilo slunce oko pladne, 40
stigna Rade u Novi Pazari,
pa izvadi od pašu teskeru,
šetna konja na polovin saat,
pa se frlji na rame na konja,
i otidna za malo Kratovo. 45
K’da beše na polovin puta,
padna đoka od noge na zemnju.
Čim toj vide mladi Radojica,
prepadna se kao nikad do t’g.
Udari se s ruku po koleno, 50
puknaše mu kolčazi češire,
pa povika iz toj belo grlo:
„Čuješ li me, star sveti Nikolo,
kude da si, u pomoć mi dođi!
Propadnaše moji ramni dvori, 55
ramni dvori s ploču popodani,
i u dvori taj visoka kula,
i u kulu moja verna ljuba,
verna ljuba, moja bela Jana,
što gu nema u tri kadil’ka!“ 60
Sažali se star sveti Nikola,
pa on slegna sa nebo na zemnju:
„Ej čuješ li, mladi Radonjico,
ja ću, more, slunce da zadržim,
pa će t’ga d’n da ogolemi, 65
ti s’s slunce doma će si stigneš.
Nemoj više okladu da vaćaš,
oklada je golema prevara.“
Pa ustana star sveti Nikola,
zađe đoku triput naokolo, 70
udari ga s trostruku kamdžiju,
stana đoka od zemnju na noge.
Uz'e konja mladi Radonjica,
pa se frlji na njegove rame.
Ide đoka preko ramno polje 75
kako dzvezda preko vedro nebo.
Kad je bilo slunce pred zaotku,
Radonjica jošte ne doodi.
Skoči Ture na čardak na kulu,
ono čeka slunce da mu zađe. 80
T’g povika na tuj belu Janu:
„Otvori mi, Jano, krsja vero,
nema ti ga mladi Radonjica,
ti će bidneš agina kad’na,
ti će šetaš kao aginica 85
po ovija moji ramni dvori.“
Odgovara t’nka bela Jana:
„Ne otvaram, Ture Osman-ago,
ne otvaram, slunce jošte greje.“
Snajedi se t’nka bela Jana, 90
pa zakuka žalno glasovito:
„Crni oči, što ste za gledanje,
vi puštajte strele ognjevite,
utepajte Ture Osman-agu,
da me živu aga ne pogleda! 95
Bele ruke, što ste za galenje,
zadavite Ture Osman-agu,
da me aga živu ne dot’kne!
Moji usta, što ste za ljubljenje,
izduvajte ljutu otruvačku, 100
pa otrujte Ture Osman-agu,
da me aga živu ne celiva!
Da ostanem dobra verna ljuba
na mojega mladog Radonjicu!“
Neje mlogo vreme potrajalo, 105
t’g naide mladi Radonjica,
ušeta se u dvori široki,
s vedro lice, s glavu podignutu.
K’d ga vide Ture Osman-aga,
on se frlji od kulu na zemnju, 110
živo Ture na zemnju ne padna.
