Od podljute
Sveti Sava sina ženi,
pa sve redom rane pozval,
a (Stevćinu) ranu ne zval.
Ona se naljutila.
Al’ otud ide božja majća — Bogorodica, 5
pa ju pita: — Sine (Stevće),
što cveliš, što tužiš,
suzom do zam,
glasom do nebo?
— Kad me pitaš, božja majko, 10
pravo ču ti kažem.
Sveti Sava sina ženi,
pa sve rane pozval,
a moju ne zval.
Ona se naljutila, 15
pa cvili, pa tuži,
suzom do zam,
glasom do nebo.
Pa boli, pa seva, pa smuca,
iz petnje žile dušu vadi.
— Ne boj se, (Stevće), 20
otud ide (Sovja) bajalica.
Ona če toj razbajati,
a kvačka sas piličiči,
sas zlatne kljuničće da otkljucaju,
sas noktiči da odčuškaju, 25
a nevesta sas metlu da odmete,
da ostane laka rana,
kako lako pero,
čista kako srebro.
Ustup ustupi. 30
