* * *
Od bube u glavu 1
Naprot Naprotinov[1] ispratil bube
na glavu mojega (Milana),
da mu krv piju,
da mu mozak jedu,
da mu život uznu. 5
Nego njegova krv neje za pijenje,
njegov mozak neje za jedenje.
Zatoj one tuj ne mogu da ostanu,
nego da idu u mutnu vodu,
u čarnu goru, 10
gde vodenica ne melje,
gde kuče ne laje,
gde pet'l ne poje.
Devet su brata imali,
i svi su se tija devet 15
sas puške pobili,
i svi su se devet
sabljama isekli,
i svi su se devet,
ražnjem izboli. 20
I od devet je došlo osam,
od osam sedam,
od sedam šes,
od šes pet,
od pet četiri, 25
od četiri tri,
od tri dva,
od dva jed’n,
od jednoga,
nijed’n. 30
|
|
Pevač, mesto zapisa i napomena
Milivojević Jevremka, 82. g. s. Davidovac kod Svrljiga. Novembar 1971.
„Toj je boljka kao da bubičke laze u glavu”. Pošto se glava pomaže mašću i ponovi bajalica nekoliko puta, po pričanju, „počnu bube da izlaze na nos.”
Reference
- ↑ Ovo ime označava nepoznatog izazivača, a drugo ime (Milan) onoga kome se baje. Prim. aut.
Izvor
- Ljubinko Radenković: Narodna bajanja istočne Srbije. Bajanja, Gradina 2-3/1973., str. 219-220.
- Ljubinko Radenković: Urok ide uz polje : narodna bajanja, Gradina, 1973. Niš., str. 33-34.
