Od Kratora Rade i Emin Korajlija

* * *


Od Kratora Rade i Emin Korajlija

0001 Vino piju do dva pobratima,
0002 Jedno jeste od Kratora Rade,
0003 A drugo je Emin Korajlija.
0004 Kad se pobre nakitiše vina,
0005 Onda reče Emin Korajlija:
0006 ”Pobratime, od Kratora Rade,
0007 ”Da l’ se može kakvi junak naći,
0008 ”Da otide do Novoga grada,
0009 ”Za trideset bijelije dana,
0010 ”A vjeruj mi pobratime dragi,
0011 ”Ja sam išo u Novoga grada,
0012 ”Otišo sam i došao, pobro,
0013 ”Za petnaes bijelijeh dana
0014 ”A na mojo tankoj bedeviji,
0015 ”Što je ’nake ni u cara nema.”
0016 Tad govori od Kratora Rade:
0017 ”Čuješ li me, pobratime dragi,
0018 ”Odi, pobro, da se okladimo,
0019 ”Da otidem u Novoga grada
0020 ”Na mojemu bez biljega vrancu,
0021 ”Da otidem za dan i da dođem. ”
0022 Tada Emin Radu progovara:
0023 ”Čuješ li me, pobratime dragi,
0024 ”Ako odeš u Novoga grada,
0025 ”Za dan, pobro, a i za dan dođeš,
0026 ”Evo tebi dve moje kadune,
0027 ”I evo ti dva blizanca sina,
0028 ”Te ih oba ti pokrsti mlada,
0029 ”Još ti evo ari i timari,
0030 ”I evo ti što god imam blaga,
0031 ”I najposle sa ramena glava.”
0032 Al’ besjedi od Kratora Rade:
0033 ”Ako, pobro, riječ ne vjeruješ,
0034 ”Evo tebi ljuba Nikolija,
0035 ”I evo ti dva blizanca sina,
0036 ”Te ih oba ti poturči mlada,
0037 ”Još ti evo ari i timari,
0038 ”A i moje nebrojeno blago,
0039 ”Pa najposle i s ramena glava.”
0040 Tu se pobre tvrdo opkladiše,
0041 I odoše svaki dvoru svome.
0042 Kad je Rade dvoru dolazio,
0043 Svojoj ljubi opkladu kazao,
0044 Pak je svojoj ljubi zapretio,
0045 Da ga rano sutra dan probudi,
0046 I da vranca zobi i napoji.
0047 Pa on ode u ložnicu spavat’ .
0048 Al’ ne spava ljuba Nikolija,
0049 Već otide u arove vrancu,
0050 Tri put ga je zoblju naranila,
0051 A četvrti vinom napojila.
0052 Kad u jutro jutro osvanulo,
0053 Dvore b’jele sunce ogrijalo,
0054 Tad se Rade iz postelje diže,
0055 Pa uzima trostruku kamdžiju,
0056 I udara vjerenicu ljubu,
0057 Kad je kuca, tuda koža puca,
0058 A kud žica, onud krvca vrca:
0059 ”Zašto, ljubo, Bog te sam ubio!
0060 ”Što me nisi prije probudila,
0061 ”I jesi l’ mi vranca naranila,
0062 ”I jesi l’ ga vinom napojila?”
0063 Tad govori ljuba Nikolija:
0064 ”Ne udri me, gospodare dragi,
0065 ”Ja sam tebi vranca naredila,
0066 ”Sitnom sam ga zoblju nazobila,
0067 ”I rujnijem vinom napojila.”
0068 Tad se Rade ode opremati,
0069 A ljuba mu oprema vrančića.
0070 Dok se Rade jeste obukao,
0071 Dotle ljuba konja opremila.
0072 Kad se sasvim Rade opremio,
0073 On posjede pomamna vrančića,
0074 Pa vijernoj ljubi nakričuje:
0075 ”Čuješ mene, Nikolija ljubo,
0076 ”Nadgledaj mi prebijele dvore,
0077 ”I čuvaj mi dva blizanca sina.”
0078 Pak okrenu pomamna vrančića,
0079 Igrajući iz Kratora pođe,
0080 Igrajući Krator-polje pređe,
0081 Igrajući do planine dođe,
0082 Igrajući i planinu pređe,
0083 Igrajući do Bobare dođe,
0084 Igrajući svu Bobaru pređe,
0085 Igrajući Ovčar-polju dođe,
0086 Igrajući Novom polju dođe,
0087 Igrajući u Novoga dođe,
0088 Takem odža na džamiju ide,
0089 Da Turcima po dne zakazuje.
0090 Rade ćera do meane vranca,
0091 Pa je tude vranca odsjednuo,
0092 I napi se crvenoga vina.
0093 Pa kada se vina napojio,
0094 Tad on ode odži upod munare,
0095 On na odžu na džamiji viče:
0096 ”Daj mi, odža, od ruke pismeno,
0097 ”Jerbo sam se ljuto opkladio
0098 ”S pobratimom Emin-Korajlijom,
0099 ”Da ja mogu na mojemu vrancu
0100 ”Od Kratora do Novoga grada
0101 ”Za dan doći i natrag se vratit.”
0102 Kad je odža riječ razumio,
0103 Tad Eminu pismu napisao:
0104 ”Kurvo jedna, Emin-Korajlija,
0105 ”Zašto si se s Radom opkladio,
0106 ”Zar ti ne znaš od Kratora Rada,
0107 ”I njegova vranca pomamnoga,
0108 ”Koj’ kad igra kanda vjetar duva,
0109 ”Kad potrči ni zgledat’ se ne da,
0110 ”Nego da mu svu opkladu dadeš.”
0111 Kad se Rade pisma dovatio,
0112 Na svoga je vranca posjednuo,
0113 Pa igrajuć’ iz Novoga pođe,
0114 Igrajući Ovčar-polju dođe,
0115 Igrajući Ovčar-polje pređe,
0116 Igrajući do Bobara dođe,
0117 Igrajući svu Bobaru pređe,
0118 Igrajući do planine dođe,
0119 Al’ mu vranac kao kamen stade.
0120 To je Radu vrlo žao bilo,
0121 Grunuše mu suze niz obraze,
0122 Al’ pokliče iz gorice vila:
0123 ”Što si, bolan Rade, poludio?
0124 ”Vranac ti je vodu zamahao,
0125 ”Već ti sjaši i vranca provadaj,
0126 ”Ne bi l’ vranac vodu otpuštio. ”
0127 To je Rade vilu poslušao,
0128 Pak on odja sokola vrančića,
0129 Provoda ga s desna na lijevo,
0130 Odmah vranac vodu otpuštio.
0131 Al’ da vidiš od Kratora Rada,
0132 Brže bolje usjednuo vranca,
0133 Pa igrajuć’ niz planinu pođe,
0134 Igrajući Krator-polju dođe,
0135 Igrajući u Kratora dođe,
0136 Takem sunce na zahodu bješe.
0137 Al’ pred njega ljuba ishodila,
0138 Na njega se grohotom nasmijala,
0139 Ruke širi u lice ga ljubi,
0140 Pa ovako Radu progovara:
0141 ”Kamo mi se prije, gospodaru?
0142 ”Tvome dvoru jeste dolazio
0143 ”Tvoj pobratim Emin Korajlija,
0144 ”Po dvoru ti đecu poplašio,
0145 ”A i mene sobom prijetio,
0146 ”Da će meni lice obljubiti,
0147 ”I oboje đece poturčiti.”
0148 Rade ćera svoga vranca dvoru,
0149 Kod dvora je noćcu prenoćio,
0150 A kad sutra jutro osvanulo,
0151 Ide Rade u meanu b’jelu,
0152 Tu nalazu Emin-Korajliju,
0153 Odžinu mu pismu dodavao.
0154 Kad je Emin pismu pročitao,
0155 Stade molit’ od Kratora Rada:
0156 ”Da čuješ li, od Kratora Rade,
0157 ”Daću tebi dve moje kadune,
0158 ”I daću ti dva blizanca sina,
0159 ”Još ću dati osam vrani konja,
0160 ”I najposle tanku bedeviju,
0161 ”Što je ’nake ni u cara nema,
0162 ”Samo mene ti život oprosti.”
0163 Al’ govori od Kratora Rade:
0164 ”Sve bi tebi oprostio, pobro,
0165 ”Da mi nisi dvoru dolazio,
0166 ”I da m’ nisi đecu preplašio.”
0167 To izreče, a mača potrže,
0168 Te svom pobri odsiječe glavu,
0169 Pa mu uze dve kadune mlade,
0170 Odnese mu nebrojeno blago,
0171 I odnese osam vrani konja,
0172 A i suru tanku bedeviju,
0173 Pak on ode dvoru pjevajući,
0174 Osta Emin nogom kopajući.


Izvor

Srpske narodne pjesme 1 - 9, skupio ih Vuk Stef. Karadžić, državno izdanje. Pjesme junačke najstarije i srednjijeh vremena, knjiga šesta, Beograd, 1899.