Slavenstvo, štono jesi
od postanja slavno, dično,
daj s oltara srce, duše
žertve čiste i iskrene;
nek ti uprav dim srdečja
ide k nebu i k prestolu
nebodršca, vsjeh vladike'
Danas ti je dan rođenja
Nikolaja, tvoga Marsa,
tvog Olimpa cara prava.
Dan rođenja poj njegova,
skači uvis, toržestvuji,
poj u kolu pjesne dične
od veselja i radosti!
Rus ti neka bude hrabri
slave, kola tvoga vođa;
Rus sa tobom ujednačke
neka u hram besmrtija
vodi đela sv'jetu znatna
praunuka Petrovoga.
Moskvo, Nevo, Volgo, Donu,
nek se vaše bistre vode
sad najviše uskipljuju,
nek sad rastu, bistre skaču;
najviši vi budi praznik
sv'jetli dvadest peti jun'ja,
dan rođenja vašeg cara,
vašeg cara u svem slavna;
brže tec'te s slave zukom
na sve strane i krajeve,
u prostrane okejane.
Razglašujte đela slavna!
Nek se c'jeli svijet puni,
nek se čudi, udivljava
prapotomku Romanovu;
nek narodi svuda čuju
kakva Slavjan cara ima -
pravosudna, milostiva,
đelom umna i velika,
na ratnome polju hrabra,
na prestolu veljedušna.
Ti, Olimpa Slavjan Zevsu,
njinim glasom puštaj grome
svrh planinah najvišijeh
kud sarmatsko pleme živi!
Ma ih stalno žeži, pali,
da ti groma glas svak čuje
od Baltijskog do Crnoga,
od Germanske do Kitaja;
tuda živi i počiva
duh Slavenstva najhrabrijeg.
Gromi tvoji nek im kažu
da s' od davnog sna razbude
(koji jošte njim spavaju)
i s Rusima ujednačke.
da svetkuju dan rođenja
gromovršca, njine slave,
njinog oca, branitelja,
uzdižnika njih imena!
Neka ne spe, sv'jema kaži:
Nikolai njina prava
diže, brani, zaštištava
s mačem golim u rukama.
Ti što gordi i ledeni
držiš Kavkaz na plećima,
za os mu se tvrdu svati,
ter ga stresi i razruši
nek Vulkanu žednom padne
u čeljusti i žvalice;
žitelje mu divlje stravi
sa imenom Slavjan-cara,
k nogama mu neka padnu,
za svog cara njeg' poznaju.
Nek mu s' više ne odmeću
ni u tvrde bježe skale,
jer od groma njegovoga
sakriti se nigđe neće!
Već su njime pokoreni
i slavenskom krvlju skupom
njinom jeste sve kupjeno.
Nek se one ruke boje
kojano je silno strla
carstvo Persa i Osmana;
koja pomoć mnogim dava,
neke miče, neke penje,
neke drži na prestole;
koje pomoć mnogi traže,
pod zaštitu nje pritječu,
u koju je držak kola
od sčastija i nesreće
od tri sv'jeta polovine:
koje oće, na vrh meće,
koje oće, s njega smeće.
To sve radi car Slavjanah,
no, protivni, njemu k nogam'1
Više svakog ti se raduj,
o veliko pleme rusko,
koje rimskim kračeš krakom
pod upravom Nikolaja!
Mladi te je Feb osija;
duh ti Petra i Fridriha
na visokom tronu sjedi;
on sa tobom mudro vlada,
on te sada obukuje
u aljine nove slave.
Pod njegovom mudrom vladom
ti s' uzraslo i uzrašćeš
više svakog zemnog roda;
slava Gala i Britanca
pred tvojom se mračna vidi.
Sad prevjesa c'jelog sv'jeta
tvome caru teži jako:
ti njegovu dnju rođenja
sa svakijem Slavjaninom
pleti v'jence besmrtija,
ti okićaj dvije glave -
Nikolaja, Aleksandre.
A mi što smo braća tvoja
u plane crnogorske,
te ljubismo glas svobode,
u naša će prosta srca
bit pametnik podignuti
zaštitniku naših pravah -
Nikolaju velikome,
i zavazda u njih stojat
čist i plamteć iskrenošću
kako zrake sjajnog sunca
u čistome brilijantu.
