Ovce pasla Milja Lazarova
Ovce pasla Milja Lazarova
Pasla i je do devet godine
Nikakva jem vreva ne izlezla.
Kad nastupi deseta godina,
Malo vreva t’g Milje izlezla. 5
Brat je pozval golemu gariju,
A Milja če postad da mu seče
I da poje pesme pred žetvari.
Vesela je Milja sve do pladne,
Vesele je pesme ispojala, 10
Po pladne oe Milja ognjevala,
Ona s pesmu slugu pituvala:
— El si išal na malo pladnište,
El si poljil t'j beli bosiljak.
Sluga Milji svirkom odgovara: 15
— Bil sam, Miljo, na malo pladnište
I poljil sam t’j sitan bosiljak,
Dva put s mleko treći put s’s vodu.
Brat je Milju toj sve razumeo.
Oče Milja brata da si pita: 20
Nestala je, brale, ladna voda.
— Idi sestro ta vodu donesi.
Pošla Milja da doneoe vodu,
A on pojde po Milju potajno.
Milja je u kolibu ulezla. 25
Smejalo se njojno muško čedo.
Pituje ga Milja Lazarova:
El se smeješ na majku devojku,
El se smeješ na baštu bećara.
— Ne oe smejem na majku devojku, 30
Ni oe smejem na baštu bećara,
Ja se smejem na ujću Jovana,
Što on ide po tebe potajno,
Sablju nosi mene da poseče.
Al ja znajem k’kvo ču da vrevim: 35
— Nemoj, ujćo, mene da posečeš,
Ja ču, ujćo, junak da ti budem,
Ono oče razmirno da bude,
Pa ču teb od vojsku da odmenim.
