* * *
[Ovoj dete malo bez majću ostalo]
Ovoj dete malo bez majću ostalo,
gdegod jadno skita, sve za majću pita.
„Oj ti tatko mili, gde ste nanu skrili?"
— Mi ju nismo skrili, več smo ju saranili."
Kad to dete čulo, na krob je krenulo. 5
Uzelo iglicu, kopalo zevnjicu.
Kad to majća čula, jedn'g se dignula.
„Idi sine doma, nana ti je nova."
— „Ona nije mila, ko što si ti bila.
Kad mi oči mije, iz nji' krv prolije, 10
kad mi ruće mije, od korito bije,
kad mi nođe pere, od korito dere,
kad mi lebac dava, od kovčeg udara!"
|
|
Napomena
Reference
Izvor
Glasnik Etnografskog muzeja u Beogradu, knjiga 41, 1977.; Dušan M. Ćirić: Sedenjća i sedenćarske pesme u Lužnici, str. 182.
