Oblaga se Ture Osman-aga

* * *


[Oblaga se Ture Osman-aga]

Oblaga se Ture Osman-aga,
oblaga se s mladog Radonjicu.
„Čuj ovamo, Ture Osman-ago,
ja što imam jedno đoke konje,
da ja pođem u malo Kratovo, 5
da potpišem u pašu teskeru,
dan da idem, do večer da dođem!“
Progovara Ture Osman-aga:
„Ako ideš, do večer da dođeš,
će ti dadem moju belu kulu, 10
belu kulu sasve belu bulu,
i toj moje, mori, muško detence!"
Progovara mladi mi Radonja:
„Ako ne mož’ do večer da dođem,
će ti dadem dva tovara blago, 15
će ti dadem moju belu kulu,
belu kulu sasve belu ljubu,
i toj moje, mori, muško detence!“
Kad ujutru jutro osvanulo,
progovara taj njegova majka: 20
„Čuj ovamo, mladi mi Radonjo,
zašto, sine, svu noć đoke šetaš,
u tamnine, bogme, bez borine,
i bez sjajne, bogme, mesečine?“
Progovara mladi mi Radonja: 25
„Čuj ovamo, ostarela majko,
s Turčina sam besu ufatija
da ja pođem od Novi Pazari,
pa da idem u malo Kratovo,
da potpišem u pašu teskeru, 30
dan da idem, do večer da dođem!
Aj ako ne mož’ do večer da dođem,
da mi uzne moju belu kulu,
belu kulu sasve vernu ljubu,
i toj njojno, mori, muško detence!" 35
Aj progovara toj njegova majka:
„Čuj ovamo, mladi mi Radonjo,
zašto, sinko, besu da ufaćaš,
turska besa, sinko, je golema!“
Aj kad je otišja u malo Kratovo 40
i na pašu priču ispričaja,
odma paša teskeru mi pisa.
Kad se vrati mladi mi Radonja,
aj kad se vrati ju Kosovo ravno,
progovara mladi mi Radonja: 45
„Tuj će skinem vodu da si pijem,
ja da pijem, konja da napojim.“
Kad se konje vodu se napilo,
odma konje bogu dušu dalo.
Aj cvili, pišti mladi mi Radonja, 50
cvili, pišti do boga se čuje.
Pa ga čuja jedan stari deda,
stari deda sveti mi Nikola.
Progovara mladom mi Radonju:
„Čuj ovamo, more mili sinko, 55
kakvu muku, ti bre sinko, imaš?
Cviliš, pištiš do boga se čuje!“
Aj ispriča mu mladi mi Radonja,
ispriča mu sve što je, kako je.
Odma njemu priča stari deda: 60
„Nemoj, sinko, besu da ufaćaš,
sad će deda tebe da pomogne.“
Triput ukna na njegovi prsti,
odma konje na noge skočilo.
„Sad će deda slunce da zadrži, 65
ti da stigneš u Novi Pazari;
odma deda sve će ti pomogne.“
Kad je došja u Novi Pazari,
kad ga vide Ture Osman-aga,
kad ga vide mladog mi Radonju, 70
od siline ćeremide padav,
a od konja modar plamen liže.
Kad ga vide Ture Osman-aga,
udari se po desno koleno,
na koleno čoja mu prsnala, 75
od čardaka na zemlju si padna.


Reference

Izvor

  • Narodne pesme i basme južne Srbije, skupio i priredio Momčilo Zlatanović, Beograd, Srpska akademija nauka i umetnosti, 1994., str. 260-262.