Oblaga se Denko junak

* * *

[Oblaga se Denko junak]

Oblaga se Denko junak
sas jubavo jasno Slnce.
Denko dade vranu konja,
Slnce dade mila sestra.
Koj preteče na kraj zemlja, 5
taj da uzme oblagato.
Oborila Denka dremka,
pobi koplje, vrza konja,
pa si leže da prespije.
Konj si vište, zemlju kopa: 10
„Stani, stani, Denko junak,
preteče te jasno Slnce!"
Pa si stane Denko junak,
steže konja u remenje,
kako mome u redove. 15
Metna noga na zengija.
Dori metna i drugata,
on se vide na kraj zemlja,
Slnceto je nasred zemlja.
Pa preteče jasno Slnce, 20
uzede mu oblagato,
oblagato mila sestra.

---

Napomene

Svaki stih se ponavlja. Pokatkad devojke na kraju osmeraca izgovaraju i uzvik „ooj“ (ređe: „eej“).

Reference

Izvor

• Narodne pesme i basme južne Srbije, skupio i priredio Momčilo Zlatanović, Beograd, Srpska akademija nauka i umetnosti, 1994., str. 16-17.