Običan čovek (šala u tri čina)/9
IX
DUŠAN, sam
DUŠAN: Detinjarije! (Seda na klupu) Bože Gospode, da duga vremena! Eto već i čika Vićentije pobegao malo u varoš. Da vidim iz novina, ako se igra što dobro u pozorištu, pa da siđem i ja večeras. (Vadi pismo iz džepa). Ovo će biti Ognjanović. Znam unapred šta javlja, kakva besposlica! (Dotle je otvorio pismo i sagledao potpis). Damnjanović! Gle, šta će on? (Ustaje i čita). „Dragi Dušane. Ti znaš valjada za moj slučaj. Ja sam povodom one pesme osuđen šest meseci zatvora; ovog časa čujem, da je i u kasaciji svršeno, i sutra, najdalje prekosutra, biću valjada i zatvoren. Kako su okolnosti moje i moje matere takve, da mi je to nemoguće podneti, odlučio sam da prebegnem u Austro-Ugarsku, gde ću, radeći na novinama, životariti, dok mi se ne dopusti povratak. Da bih mogao to izvršiti, potrebna mi je tvoja pomoć i nje radi doći ću sutra tebi u vinograd, gde ću ti objasniti, kako ćeš mi pomoći”. (Govori). Sutra? To je već danas. Možda je dolazio, pa me nije našao. Nikola, ej Nikola, — Nikola! (Nastavlja čitanje). „Na tebe valjada smem računati, a pišem ti u napred, da sutra ne odeš gde iz vinograda, u kom bi slučaju sve propalo. Tvoj Žarko.” (Govori) Ako me je tražio, misliće odista da sam nemarljiv i da mu nisam hteo pomoći. (Nikoli). A, tu si, hodi ovamo!
|