Običan čovek (šala u tri čina)/7
VII
ZORKA, PREĐAŠNjI, zatim DUŠAN i NIKOLA
ZORKA (Dotrči): Eto brace iz lova; nosi nešto, ulovio je.
MARIJA: Ako je što dobro, bar za ručak, i tako nemamo ništa probrano.
DUŠAN (Na glavi mu bela kapa s platnom na potiljku, na nogana čizme, o vratu lovačka torba i lov, a o ramenu puška): Evo vam lova, a nisam bio vrlo srećan. (Skida pušku i torbu i dodaje Nikoli, koji je došao za njim i koji odmah odnosi sve).
ZORKA: Jesi li daleko išao?
DUŠAN: Nisam.
MARIJA: Da nisi oznojen?
DUŠAN: Nisam, lagano sam išao.
MARIJA: Ja odoh da ti spremim preobuku i da naredim ručak. (Hoće da pođe, pa se vrati). Slušaj, ako hoćeš hajde u kuću, Arso; da progovorimo još reč dve. Ne može, znaš, ta stvar da mi izađe iz glave. (Odlazi).
ARSA: Hajde! (Vadi jedno pismo iz džepa) Evo i za tebe ima jutrošnjom poštom jedno pismo. (Daje ga Dušanu i ode za Marijom).
|
Ovaj tekst je u javnom vlasništvu u Srbiji, Sjedinjenim državama i svim ostalim zemljama sa periodom zaštite autorskih prava od života autora plus 70 godina jer je njegov autor, Branislav Nušić, umro 1938, pre 86 godina.
|