Običan čovek (šala u tri čina)/34
IV
DAMNjANOVIĆ sam
DAMNjANOVIĆ: Ovo je već koješta. Ja se samo divim sebi kako trajem, kako mogu da se snađem u dvema ulogama. I ovo nisu više samo dve, već tri i četiri i peg uloga, od kojih je opet najteža uloga običnoga čoveka. A najgore je još, što u veliko osećam ljubomoru prema tome Damnjanoviću koga ovaj alđelak tako toplo voli. Ili mi ostaje da pokušam NOVO begstvo, kad su mi prvo osujetili, ili da joj se ispovedim.... da... da joj se ispovedim da sam ja Damnjanović. To ću učiniti, a ona će čuvati tajnu; moliću je, i ona će čuvati tajnu. Hoće, iskrena je, čestita je to duša... pesnička duša. (Sedne i razmišlja). Ne... Nema smisla ispovediti joj se... Možda bih je time razočarao; možda bih time izgubio i ono što sam sad. Da obezbedim ljubav, koju ona gaji prema Damnjanoviću, koga i ne poznaje, ja moram steći njenu ljubav prema sebi, prema običnom čoveku, koga ona poznaje. (Ostaje zamišljen).
|
Ovaj tekst je u javnom vlasništvu u Srbiji, Sjedinjenim državama i svim ostalim zemljama sa periodom zaštite autorskih prava od života autora plus 70 godina jer je njegov autor, Branislav Nušić, umro 1938, pre 86 godina.
|