◄   XVI I II   ►

ČIN TREĆI

Pred vinogradskom kućom, koja je u dubini, a pred njom mala terasa sa širokim kamenim stepenicama. Pred torasom mali stočić i dve-tri stolice

I

ARSA, VIĆENTIJE, MARIJA

(Izlaze iz kuće sa suncobranima pod miškom. Marija ih prati.)

ARSA (Izlazeći prvi): Jesu li ta kola već gotova? Bojim se da ne odocnimo.
VIĆENTI JE: Slušaj, Arso, ja gotovo mislim da ti i ne ideš.
ARSA: Pa rekli smo tako.
VIĆENTIJE: Jeste, rekli smo, ali ja i tako moram u varoš, imam posla. Znaš, ja sam opet juče dobio pismo, pa moram da idem da svršim onu stvar sa onim bezbožnikom.
ARSA: Pa znam, ali ti ćeš se oko toga zabaviti, a žena ne može s tobom juriti po ministarstvima, te čekati te dok ti ne svršiš taj posao.
VIĆENTIJE: To jeste. Pa dobro, hajdemo zajedno.
ARSA: Da žurimo, jer voz za po sata stiže.
MARIJA: Ali slušaj, Arso, da ti ženi ništa ne govoriš usput; šta više, ako ona i počne kakav razgovor, a ti izbegavaj.
VIĆENTIJE: Pričaj joj kako je ove godine krupno grožđe,
kako je kaldrma u Beogradu rđava, kako je skupo meso... i takve stvari.
ARSA: Ta već razumem toliko.
MARIJA: Eto, gotova su i kola. Hajde, pođite.
VIĆENTIJE: E, hajde! (Odlaze; za njima i Marija da ih isprati).


Javno vlasništvo
Ovaj tekst je u javnom vlasništvu u Srbiji, Sjedinjenim državama i svim ostalim zemljama sa periodom zaštite autorskih prava od života autora plus 70 godina jer je njegov autor, Branislav Nušić, umro 1938, pre 86 godina.