Običan čovek (šala u tri čina)/30
XVI
MICIĆ, DAMNjANOVIĆ, PREĐAŠNjI
DAMNjANOVIĆ (Micić i Damnjanović istovremeno stupaju na pozornicu, jedan s leva a drugi s desna i svaki nosi po jedan kufer. Prilaze jedan drugom i preneraženo se pogledaju): Kuda ste vi pošli?
MICIĆ: Ja kući, brate moj, ama kud ćeš ti?
DAMNjANOVIĆ: Ja?... Ja upravo... Da, i ja ću s vama. (Micić prestravljen, ispusti kufer i krsti se).
ARSA: Gle, gle! Gle, kako pitaju jedan drugog kuda će, a ovamo dogovorili se, a? Znamo mi to, nego nećete. Obojica ćete ostati!
SVI: Obojica, obojica! (Vićentije i Arsa otimaju kofer Miciću, a Dušan i Marija Damnjanoviću.)
MICIĆ: Molim; eto neka ostane taj... taj moj sin, a ja ću ići, ja moram ići.
DAMNjANOVIĆ: Ne, ne! Ne, molim vas; makar ostao i moj otac, ja moram ići.
SVI: Ne, ne može to tako. Neće ni jedan! (Otmu im kofere, a oni uprave očajne poglede jedno u drugo).
3 A V E S A
|
Ovaj tekst je u javnom vlasništvu u Srbiji, Sjedinjenim državama i svim ostalim zemljama sa periodom zaštite autorskih prava od života autora plus 70 godina jer je njegov autor, Branislav Nušić, umro 1938, pre 86 godina.
|