Običan čovek (šala u tri čina)/16
II
DAMNjANOVIĆ Sam
DAMNjANOVIĆ: Pesme moje! (Ščepa knjigu i poljubi je) Vi stekoste sebi utočište u najlepšoj zemaljskoj duši. Gle, gle (Prelistava) ovo je podvukla... i ovo... i ovo... ovo je dvaput podvukla (Čita).
U dušu bih tvoju utkati se hteo
Dah da ti posrčem, dah mladosti vreo.
Tim dahom da živim, tim dahom da dišem
I nadahnut njime da ti pesme pišem.
Ono, što sam u jednome trenutku nadahnuća stavio na hartiju, samo kao stihove, kao mrtve stihove, to eto biva, to se ostvaruje. Eto poezije u životu!
|
Ovaj tekst je u javnom vlasništvu u Srbiji, Sjedinjenim državama i svim ostalim zemljama sa periodom zaštite autorskih prava od života autora plus 70 godina jer je njegov autor, Branislav Nušić, umro 1938, pre 86 godina.
|