OBILIĆ
„Miloše, Miloše,
Neka ti je prosto!
Živ ni jedan čovek nije
Još za navek ost'o, —
Pa nek ti je prosto!
Ko je živet' znao
Znaće i umreti;
Ta sa mene, neuzdanče,
Ne ću te prokleti —
Znaću i umreti.
Ali sa izdajstva
Bog neka ti sudi!
Iadajicu tek preziru.
Tek žigošu ljudi —
Bog neka ti sudi!
Na zdrav, mili zete,
Zdrav i živ mi bio!
Al zdravica poslednja je
Tast što ti je pio,
Zdrav i živ mi bio!
. . . Od muke, od bola
Puca srce knezu,
Kad nazdravi tu zdravicu
Prvom svom vitezu —
Puca srce knezu.
„Da lepa ti, care,
Na zdravici hvala!
Izdajničko crno ime
Gorka li je šala! —
Al, za to ti — hvala!
Vidovdan je sutra,
Vidićemo kneže,
Ko je vera, ko l nevera?...
Sad zbogom, viteže — —
Vidićemo, kneže!“
Ode . . . ali šnjime
Ide jad i tuga;
Ode Miloš, pa si zove
Dva verena druga —
Da ga mine tuga.
„Vitezovi, druzi
Ivane, Milane!
Zeman dođe, da se munja
S čelikom sastane —
Ivane, Milane!
Idem, da se svetim
Azijatskom zveru,
Što mi kletom nogom gazi
Narodnost i veru
Idem besnom zveru!“
...“Evo me pred tobom,
Veliki Murate,
Slavopoji i pobede
Nek te svuda prate,
Veliki Murate!
Zloba i ubijstvo,
Razdor mi dotuži:
Ova sablja i desnica
Tebi će da služi —
Srb mi već dotuži.
Evo ti i dara:
Dva moja prijana —
Čuveni su na daleko
S junačkih megdana ,
Dva moja prijana.
Pa pusti mi, care,
Da ti skuta ljubim,
Pa ubojnom jasnom trubom
Juriš da zatrubim,
Kad ti skut poljubim!“
...U čadoru mome
Zdrav' da si, junače!
Mudro zboriš, iz očiju
Varnica ti skače —
Zdrav da si, junače!“
Pokloni se junak ...
Zaječala truba ...
Miloš cara rasporio
Od dole do zuba —
Kad zaječa truba!
„Vitezovi, druzi,
Ivane, Milane!
Da skočimo još jedared
Na noge lagane —
Ivane, Milane!
Da lijemo tursku
Krvcu kao vodu!
Da padnemo, propadnemo
Na spasenje rodu,
Za krst i slobodu!“
I diže se viska
I zače se klanje —
Uzalud je Turadiji
Svako jalakanje.
Kad se zače klanje.
Lete ruse glave
Blede i krvave —
K'o da Turke strašni džini
Seku, kolju, dave —
Tako lete glave.
Al' zaman junaštva,
Mača i handžara!
Protiv mora: nema boja,
Istina j' stara —
Zaman tu handžara.
I Miloš je pao
Junački i slavno...
Pa zašto mi dalje pričat?
To je već odavno,
Davno bilo, davno!
Al' dok je na zemlji
Zelenoga luga —
Po celome belom svetu
Srbi znaćedu ga —
S dva njegova druga!
