Noć
Popodnevni puhor još blista vrh granja
Sirovom je zemljom miris snage prosut,
Dah ložnice bije iz vrućeg jablanja,
A drum u daljini spava srebrom posut.
U raskošni suton avgustovskog žara
Krade se svežina i, dok dan još gori
Trne odsjaj sunca na kori listara
I sve jače drhtaj šumom se vijori,
I sva šuma strepi kô Ciganče vrelo
Raspučenih grudi, otvorenih usta,
I u noć čeka svoje podne zrelo,
Dok od lude žudi kaplje smola gusta.
Pesma mlade volje u noći se javi,
Orkestrom sokova bruji himna sveta;
Ni sam mesec neće svetost da skrnavi
U toj bračnoj noći, kad čeznu drveta.
Iz najdaljih pusta kô da trube trube
Himnu večne snage slašću večnih mena,
U dnu šume faun pijan kezi zube,
A i sama voda što kaplje sa stena
Ima ukus usta što prvi put ljube.
(1911)
