Nišan
Golobrado momče
Ode boj da bije,
Za slobodu i za ime
Krv svoju da lije.
Da u hrabroj četi
Dičnih sokolova,
Potpomogne oslobodit'
Raju od okova.
Da l' će mu se lepi
Ispuniti sanci,
Da li će se oni teški
Raskidati lanci?
Da li će i raja
Propevat' u sreći?
U božijoj to je ruci,
Ja ne mogu reći.
Ali Srbin ne sme
Da izgubi nade,
Na razboju kad ovake
Sinke vidi mlade.
I sokolić taki
Kad već čisto shvaća,
Šta to znači, kad se kaže:
Krvi ištu braća!
Ona naša braća,
Ona naša krila,
Na Kosovu što nam slomi
Osmanlijska sila.
...Ode Hercegovče
Da s' rodu oduži,
Da ga mine bol u duši,
S mačem da ga služi.
Al eto Turaka,
Dželata krvavi',
Vrve, gmižu sa svih strana
K'o iz zemlje mravi.
Pa eto i jednog
Azijatskog diva
Te uhvati na razboju
Ustanika živa.
Baci ga na leđa,
Pa ga tako nosi...
Haj mlađano Hercegovče
Dočekalo šo si!
Ustaša ne daje
Od sebe ni piska,
Već Turčina iz sve snage
On za gušu stiska.
Al momče je slabo,
A Ture je jako,
Pa ne može da ga rukom
Uguši nikako.
To video bratac
Hercegovca mlada,
Pa propišta sred bojišta
„Haj golemih jada!
Eno Ture grdno
Brata nosi moga,
Brata moga mlađanoga,
Joj, i jedinoga!“
Potegnuo pušku,
Al golemih muka!
Zadrhtala i klonula
Desnica mu ruka.
Ne sme dževerdara
Svo da opali,
E boji se, mesto Muje
Da brata ne svali.
Tu se oko ište,
Kao u hajduka,
A što drži dževerdara
Pouzdana ruka.
Tu treba i mira,
Treba i hladnoće,
Kad u takav, braćo, nišan
Rađati se hoće.
Jedan drhat samo,
Pa promašio je,
Jedan časak, jedan trenut
Pa odocnio je.
Il s' koje će strane
Da dohvati vraga?
Ili s' desna? ili s' leva?
Spreda il s'ostraga?
Svakojako može
I brata da zgodi
I mlađani s njime zračak
Ugasi slobodi.
„Oče na nebesi,
Tvoja volja!“ reče,
I potegnuv dževerdara
Gologlavke kleče.
I opali pušku,
I tane odhuji,
Pa probije slepo oko
Silovitom Muji.
Mrtav pade Turčin,
A već, eno brata,
Gde on ruke svoje vije
Bratu oko vrata.
Pa ga onda ljubi
U čelo i lice,
Dok junaci drugi Turke
Kolju neštedice.
Al besedi momče:
„Baš ti, brate, hvala,
Što ti ruka pri nišanu
Nije zadrhtala.
Al bezilno reći, —
Ne bilo ti krivo —
Ja od tebe, ja i nisam
Drugo očekiv'o!“
