Nisam sam

NISAM SAM  (1938)  Pisac: Ratko Pavlović Ćićko

Pesma je napisana 1938. godine i iste godine objavljena u Barseloni u knjizi „Krv i život za slobodu”.^[1]

Drugovima iz Andaluzije i Asturije

Nisam sam —

Samnom su hiljade,

Samnom su milioni,

Samnom smelo stupaju napred.

Čelični redovi hrabrih boraca,

Redovi boraca za slobodu.

Ranjen sam.

Odlazim teška srca.

Široka polja putuju sa nama

Polja sa pomorandžama

Polja sa preoranom plodnom zemljom.

Voz odmiče.

Kreveti se gibaju.

Ljudi sa izrešetanim grudima,

Ljudi sa izranavljenim glavama,

Sa izlomljenim nogama i rukama,

Putujemo ne znam kuda,

U bolnicu ne znam koju.

Jedan drug iz Asturije

Jauče iznad mene.

Mlaz krvi mu brizga iz ustiju

Postaje bleđi i bleđi —

Iznose ga.

O, druže!

Ti bljuješ krv za slobodnu,

Bljuješ za srećnu Španiju.

Drugi ima izlomljenu ruku,

Tri puta je do sada ranjavan,

Ruka mu je učvršćena daskama.

Smeje se i gleda u nju.

Crnu kapu je stavio na vrh prstiju

I obraća se svima nama:

„To je fašista”.

Pokazuje, veselo, nasmejano, radosno,

Kako je gađao „crne košulje i kape”

Crne fašističke varvare.

O druže, tvoja ruka je ranjena,

Ukočena i stegnuta,

Ali tvoje je srce veselo.

Tvoja misao je zrela,

Ti si sin ovih razdraganih polja,

Iz kojih niču junaci.

Iz kojih se javljaju revolucionari,

Ti si sina Andaluztije.

U fabrici ti je rebro prebijeno,

A sada ruka slomljena.

I braća pobijena,

I majka obešena.

Pet si prošao frontova,

Sa pesmom na usnama.

Na plavoj si Harami izabčen iz stroja.

Druže, ja ti se divim.

Ja sam seljak sa Balkana,

Ja sam sin balkanskih gora,

I balkanskih polja.

Mi putujemo i smejemo se zajedno,

I nastupali smo zajedno

Mi se razumemo.

Mi se na ovim brdima,

Borimo za sreću i slobodu,

Milog nam Balkana i drage Španije.

Izvori

1. Mrdaković R. 1998. RATKO PAVLOVIĆ ĆIĆKO. „Klub NT”, Beograd. str. 18—19