Nestašna devojka
| Nestašna devojka Pisac: Jovan Grčić Milenko |
Bacala se devojčica snegom,
Udarala dragom u prozore:
Dok dragome prozor ne razbila!
Nju karala zima sa sokaka:
»Jo, šta radiš, nestašna devojko,
Što razbijaš prozoriće dragom?!
Da ti nije verom prevrnuo,
Ili te je ljuto uvredio?«
Al’ devojka zimi odgovara:
»Muči, zimo, sneg ti pocrno,
Ja ne lupam prozoriće dragom
Što je srpskom verom prevrnuo
Il’ što me je srcem uvredio:
Moj je dragi vera uverena
A ne ume mene da uvredi;
Već ja vuram snega drobljivoga
Zato samo da ga malo jedim!
A što stakla na prozori lupam,
Ćef mi doš’o — malo da zazveče...
Moj je dragi gazda dukatlija,
Može prozor zlatom da okviri,
Može šarke srebrom da okiva; —
Pa da hoću samo da namignem,
Bi tresnuo kesom prepunjenom,
Tresak bi se čak do neba čuo...
Bi kupio sa nebesa sunce
Da rastopi tebe, zlobna zimo!«
U Beču, 28 juna 1869.
Izvor uredi
Jovan Grčić Milenko: Celokupna dela, Biblioteka srpskih pisaca, Narodna prosveta, str 74-75
|