Nesrećna begovica

* * *


Nesrećna begovica

Snuje platno begovica mlada,
Snujući je pomrsila platno;
K njoj dolazi zaovica mlada:
„Vaj, snašice, da od Boga nađeš!
„Rašta si mi pomrsila platno?" 5
Al govori begovica mlada:
„Zaovice, po Bogu sestrice!
„Ti ne kazuj staroj svojoj majci,
„Malo platno zamršeno bilo,
„Al' sam b'jelo odmrsila platno, 10
„Sutra će mi doći moja majka,
„Donjeće mi od zlata košuqu,
„Tebi ću je na darove dati."
Al' se ona uzdržat' ne mogla,
Veće ide u čardake gornje, 15
Pak dozivlje svoju staru majku:
„O starice, mila moja majko!
„Na pokonj ti oženila sina!
„I u z'o čas snašicu dobila!
„Sve ti bjelo pomrsila platno." 20
Kad to čula stara njena majka,
Ona ide k begovici mladoj:
„O snašice, da od Boga nađeš!
„Rašta si mi pomrsila platno?"
Al' joj veli begovica mlada: 25
„O svekrvo, nerođena majko!
„Nerođena, kano i rođena!
„Malo platno zamršeno bilo.
„Al' sam b'jelo razmrsila platno;
„Ti ne kazuj begu gospodinu. 30
„Sutra će mi moja majka doći,
„Don'jeće mi od zlata košulju,
„Tebi ću je na prikaze dati."
Ali ona toga i ne sluša.
Veće ide u čardake gornje, 35
Pak dozivlje bega gospodina:
„O moj sine, beže gospodine!
„Na pokonj te oženila majka!
„A u z'o čas snašicu dobila!
„Sve mi b'jelo pomrsila platno." 40
Kad to čuo beže gospodine,
Da ga kori, svoja stara majka,
Da ga kori, begovicom mladom,
On dozivlje begovicu mladu,
Pak je njojzi tiho besjedio: 45
„Hodi gore, moja vjerna ljubo,
„Hodi gore, u čardake gornje,
„Pak mi steri mekane dušeke,
„Ljuto me je zaboljela glava,
„Čini mi se, preboljet' je ne ću." 50
Kad to čula begovica mlada,
Ona ide u čardake gornje,
Pak mu stere mekane dušeke;
K njoj dolazi beže gospodine,
Pak potrže nože okovane, 55
Te udara begovicu mladu,
Udara je po svilenu pasu,
Na nožu je čedo izvadio,
Pak dozivlje sestru svoju mladu:
„Dođidere, sestro moja draga, 60
„Evo ti se porodila snaša."
Kad li sestra u čardake dođe,
Tiho joj je beže besjedio:
„Hodi, sele, u selo na prelo,
„Pak se fali u selu drugama, 65
„Da su tebe zaboljele ruke
„Ljuljajući nejaka bratića."
Pak dozivlje svoju staru majku:
„Dođidere, moja mila majko,
„Evo ti se porodila snaša." 70
Kad je njemu dolazila majka,
Njojzi beže govorio bio:
„Ajde, majko, u selo na prelo,
„Pak se Fali po selu drugama
„Da su tebe zaboljele r>ke 75
„Ljuljajući nejaka unuka:
„A ja idem u goru zelenu
„Travu pasti, a rosicu piti,
„Ne bih li se grija ostajao."

Datoteka:Murat Sipan vinjeta.jpg


Reference

Izvor

Srpske narodne pjesme, skupio ih i na svjet izdao Vuk Stefanović Karadžić, knjiga prva, u kojoj su različne ženske pjesme, državno izdanje, Biograd, Štamparija Kraljevine Srbije, 1891, str. 624-627.