Nemanja/41
< Немања
| ←Sedmi prizor | Nemanja Pisac: Jovan Subotić OSMI PRIZOR |
Deveti prizor→ |
OSMI PRIZOR
Čuč dolazi.
KNEZ VLADIMIR:
Veseo si, dobro doš’o, Čuče !
ČUČ:
Jošt' bih mog’o biti veseliji;
Al’ m’ uteče u Rašku kneginja.
KNEZ VLADIMIR:
Je s’ dobio staroga Bošnjaka?
ČUČ:
Samo spravljaj zlato obećano.
KNEZ VLADIMIR:
I kog jošte?
ČUČ:
I kćerku njegovu.
KNEZ VLADIMIR:
Zar je i kćer imao?
ČUČ:
Krasotu!
KNEZ VLADIMIR:
Sotim bolje!
ČUČ:
I kćer Krusićevu!
KNEZ VLADIMIR (veseo):
Čuče!
ČUČ:
Brate Čuče!
KNEZ VLADIMIR (nasmeši se):
Pretrpi se
Malo, dok ti krstni list izvadim. —
Sad ih daj kom’ da ih dobro čuva,
A kad ovaj boj srećno svršimo,
Onda ćemo račun pregledati,
Pa ću t’ dati, što ti davat’ imam.
ČUČ:
Hej Nemanjo, živ te Bog ubio,
Što si juče meni utekao,
Kad i tako danas ginut’ moraš.
(Vrteći glavom ode.)
|
Ovaj tekst je u javnom vlasništvu u Srbiji, Sjedinjenim državama i svim ostalim zemljama sa periodom zaštite autorskih prava od života autora plus 70 godina jer je njegov autor, Jovan Subotić, umro 1886, pre 138 godina.
|