Nemanja/39
| ←Peti prizor | Nemanja Pisac: Jovan Subotić ŠESTI PRIZOR |
Sedmi prizor→ |
ŠESTI PRIZOR
KNEZ RADIVOJ (s jednim drugom dolazi i klanja se):
Svetli kralju, pozdrav ti donosim
Od našega jasnog poglavara.
Vojsku si mu u zemlju uveo,
Koju mu je otac ostavio,
Da je drži, i da od nje živi,
A uzroka to činiti ne maš.
Nego te je lepo pozdravio,
Da izvedeš iz zemlje mu vojsku
Da s’ ostaviš krvava razdora,
A on će te uvek poštovati
Kao svoga doma starešinu,
Koji srbsku zlatnu krunu nosi.
KNEZ VLADIMIR:
Svetla kruno, ne slušaj ga dalje.
Nije vredno s’ njima govoriti,
Dok im silu iz ruke ne uzmeš.
A ovoga starog nevernika,
Koji s vojskom na svog kralja ide,
Pa pred oči jošt' njemu dolazi,
Tu zadrži, i okuj neveru,
Pa mu sudi, kad druge pobiješ.
KRALj:
Pravo imaš! (K knezovima) Vod’te ga odavdje.
(Drugu kneza Radivoja.)
A ti s’ natrag buntovnikom vrati
I kaži im, šta im zapovedam.
Neka svaki odpaše oružje.
I nek dođe da mi se pokloni,
Pa ću svima oprostit’ neveru,
I za svoju decu priznaću ih.
A nevernom njinom vođi kaži,
Ili nek se u grad Klobuk vrati,
Il’ nek bega kud ga oči vode,
Jer za nj' nejma u kralja milosti.
(Onaj ode.)
(Knezu Vladimiru.)
Vladimire, ti uredi vojsku,
A ja idem, da s’ za boj prepravim.
(Ode.)
|