Nemački izveštaj o razgovoru s četnicima od 14.7.1944.

Original u Arhivu vojnoistorijskog instituta, NAV-T-311, r. 195, s. 725—6


H. Qu., 15. 7. 1944

Vojnoupravni komandant Jugoistoka Ic, pov. br. 5330/44

14. 7. 44. u 9.00 časova pre podne vodio sam razgovor u Krajs-komandanturi Kruševac sa merodavnim četničkim komandantom Neškom Nedićem iz štaba Draže Mihailovića. Razgovor je vođen na molbu pomenutog Nedića. Neško Nedić je sada načelnik štaba četničke grupe koja se sa nama bori u akciji "Trumpf" i čija se jačina može proceniti na oko 10.000 ljudi. U uvodnom izlaganju, Nedić je napomenuo da su četnici u Englesku izgubili svako poverenje, pošto su ih Englezi izdali i sada Titovim bandama liferuju naoružanje i municiju, usled čega četnici moraju da krvare i da umiru. Pošto su oni sami u borbi protiv komunizma i suviše slabi, uvideli su da moraju tražiti oslonac u nemačkom Vermahtu kome će se bezuslovno potčiniti sa puno poverenja. Oni su spremni da se bore protiv komunizma svuda tamo gde bih ih ja postavio. Na drugoj strani, Nedić je molio ponovnu pomoć u vidu isporuke municije i naoružanja, a naročito teskog naoružanja. Četnici su spremni da daju svaku garanciiu da će se isporučeno naoružanje i municija upotrebiti samo protiv komunizma. On je molio dvostruki borbeni komplet pešadijske municije, koja treba da bude izdata pod kontrolom Štaba za vezu Vajel (Weyl), na primer uz povraćaj praznih čaura; dalje je molio isporuku nekoliko italijanskih teških minobacača. Molio me je za odluku. Ja sam ukazao na štetu koju su pripadnici Draže Mihailovića naneli nemačkom Vermahtu na drugom mestu, a naročito u Beogradu i na severoistoku, a isto tako i na neprijateljsku propagandu koja se provodi u novinama i na drugim mestima. Ja sam priznao lojalno držanje četnika koji se bore, a kojima, međutim, nasuprot stoji sasvim drugi četnički duh, a naročito u Beogradu. Preduslov za bolji odnos je da se ovde izvrši temeljna promena. Od Nedića sam zahtevao da ovo i kod svojih najviših komandi jasno stavi do znanja. On je ovo obećao i naglasio još veliku mržnju svih četnika prema Engleskoj. U ovom osećanju mržnje našli bi se štavise spremm da se stave na raspolaganje sadašnjoj srpskoj vladi kao legalni četnici. Ovo je, medutim, neizvodljivo iz političkih razloga, pošto bi onda, s obzirom na mentalitet jednog velikog dela srpskog naroda, važili kao izdajnici u nacionalnoj stvari i mnoge Srbe oterali u ruke crvenih, koji bi se onda bez sumnje postavili kao jedini spasioci otadžbine. Neško Nedić je još jednom molio za poverenje ne samo ovdašnjih nemačkih komandi nego i čitavog nemačkog naroda, kao i za priznanje srpskog naroda kao najvećeg neprijatelja komunizma na Balkanu. Kao dokaz svog unutarnjeg raspoloženja ponudio je da se lično dalje bori na istočnom frontu posle čišćenja Srbije od komunizma i siguran je da bi to, slično njemu, učinio i jedan veliki broj četnika.

Ja sam obećao da ću ispitati želje. Međutim, brzu odluku ne mogu da donesem, pošto je odnos prema četnicima u velikoj meri politička stvar u kojoj treba da učestvuju još i druge merodavne nemačke komande.

Moj lični utisak je da se ovog puta radi o potpuno Ozbiljnoj ponudi četnika, koju treba prihvatiti. Po mom mišljenju, ovde se pruža zadnja šansa i ako se ne iskoristi mogao bi to biti propust sa teškim posledicama. Ako četnike ponovo odbijemo, teramo ih, bar delimično, u logor crvenih. Nemački oficir za vezu, major Vajel, nosilac Krsta viteškog reda, koji se od pre dužeg vremena nalazi kod četnika, izrazio mi je isto shvatanje o ozbiljnosti ponude.

Felber

general pešadije

Dostavljeno:

GrA "F" = 2 Poslaniku Nojbaheru == 1 Hoh. SS u. Pol. Fhr8 = 1 Uprav[nom] štabu = 1 Načelniku == 1 Ic = 1 la /KTB = 1