Nekad bijah...

Nekad bijah...  (1893)  Pisac: Svetozar Ćorović

Nekad bijah tako ves’o
Kao slavuj usred luga,
Nisam znao šta su boli
Nisam znao šta je tuga.
U veselju uveijak sam
Provodio burne sate;
A sad sve sam ostavio
Tek da mogu mislit’ na te.

Samoća mi mrska bješe
A sad mi je tako mila. —
Sad družinu i ne volim
A tako mi draga bila.
Pr’je sam uvjek kraj pehara
Provodio burne sate; —
Sada sve sam ostavio
Tek da mogu mislit’ na te.

Kada sine munja ljuta
Strašeć huda srca mnoga,
A ja tada samo mislim
To je pogled oka tvoga!
Ili slavuj kad zapjeva
U zelenom lugu tamo,
Čini mi se — tvoju pjesmu
I tvoj glasak slušam samo.

Možda i ti misliš na me
U tišini — u osami,
Pa ti spomen dana sretni
Za uzdahom uzdah mami.
Ti uzdišeš kao i ja
Oboje nas muče vaji, —
Pa kad želje ne mogu nam
Spojiće se uzdisaji.

Izvor

1893. Bosanska vila, list za zabavu, pouku i književnost. Godina osma, broj 2, str. 18.

Ovaj tekst je u javnom vlasništvu u Srbiji, Sjedinjenim državama i svim ostalim zemljama sa periodom zaštite autorskih prava od života autora plus 70 godina jer je njegov autor, Svetozar Ćorović, umro 1919, pre 105 godina.