Nedelja posle podne
| ←Stvari koje su prošle | Nedelja posle podne Pisac: Mileta Jakšić |
Jagnje→ |
Nedelja. Odmor: šetnja i sedenje.
Grad je od dnevnih poslova odanȏ,
Umorno sija to sunce jesenje
Na svet obučen u ruvo svečano —
Starac okreće u svoje sandúče
Notu u kojoj bol i tuga zvuče.
U skrinji jeca tužno srce neko
Što se na dane iz prošlosti seća:
Plače l’ u njemu detinjstvo daleko,
Il’ jedna davno promašena sreća?
Što jeca tako to staro sanduče,
Nota u kojoj bol i tuga zvuče?
Za koga plače arija sirota?
Da li za starca milostinje prosi,
Ili radosti malo od života
Za onog koji prazno srce nosi?
Za koga plače to staro sanduče,
Nota u kojoj bol i tuga zvuče?
Ah! dani, kad je ko prepuna čaša
Kipelo srce od bogatstva želja,
Prošli su davno, kao radost naša
S praznikom svetlim dalekih nedelja...
Starac okreće u svoje sanduče
Notu u kojoj moje suze zvuče.
Izvor uredi
- Mileta Jakšić: Pesme, Matica Srpska, Novi Sad, 1984, str. 45
|