Nevjera ljube Gruičine (Vuk 3)

0001 Šator penje Novaković Gruja
0002 U planini više Drenopolja,
0003 Pod šatorom sede piti vino,
0004 Vino služi nejaki Stevane,
0005 Maksimija pred šatorom veze,
0006 Zlatom veze sve po čistoj svili;
0007 Pa besedi novaković Gruja:
0008 ”Maksimija, moja vjerna ljubo!
0009 ”Počuvaj mi pred šatorom stražu,
0010 ”Oću leći malo da pospavam.”
0011 Leže Grujo sanak boraviti,
0012 Maksimija pred šatorom veze,
0013 Al’ eto ti tri Turčina mlada,
0014 A besedi nejaki Stevane:
0015 ”O čuješ li, Maksimija majko!
0016 ”Eno idu tri Turčina mlada,
0017 ”Oću ići babu da probudim.”
0018 A besedi Maksimija mlada:
0019 ”Nisu, sine, tri Turčina mlada,
0020 ”Već su ono tri mlada trgovca,
0021 ”Nose otkup tvojemu babajku.”
0022 Al’ to dete ne slušalo majku,
0023 Nego pođe da probudi babu,
0024 Za njim trči Maksimija majka,
0025 Dostiže ga šatoru na vrati,
0026 Udari ga rukom uz obraze,
0027 Kako ga je lako udarila,
0028 Tri puta se dete premetnulo,
0029 Tri mu zdrava iskočila zuba,
0030 A četiri s mesta s’ pomerila.
0031 U tom došla tri Turčina mlada,
0032 Maksimiji Boga nazivaju:
0033 ”Božja t’ pomoć, gospođo nevesto!
0034 ”Čija s’ ljuba, koga si viteza?
0035 ”Koji te je vitez nakitio?” –
0036 ”A boga mi, tri Turčina mlada!
0037 ”Ja sam ljuba Novaković-Gruje,
0038 ”Vitez me je nakitio Gruja.”
0039 A besede tri Turčina mlada:
0040 ”O gospođo, Gruičina ljubo!
0041 ”Izdaj nama Novaković-Gruju;
0042 ”Kod Gruice nosiš čistu svilu,
0043 ”A kod nas ćeš šetati po svili,
0044 ”A nositi i srebro i zlato,
0045 ”I biti ćeš kadundžika mlada,
0046 ”I često ćeš na teferič ići
0047 ”S kadunama od petka do petka.”
0048 Dva Turčina konje odsedoše
0049 Treći Turčin poče besediti:
0050 ”Nete, Turci, žalosna vam majka!
0051 ”Vi Gruice ni videli niste,
0052 ”Kamo li mu na boj izodili;
0053 ”A ja znadem Novaković-Gruju:
0054 ”Kad je bio od petnaest leta,
0055 ”Pa ja tuda kroz planinu prođo,
0056 ”On seđaše, te blago brojaše,
0057 ”Ja povika tuda kroz planinu,
0058 ”Ne bi li se dete uplašilo,
0059 ”I ne bi li u goru zabeglo,
0060 ”Ne bi l’ mene ostanulo blago,
0061 ”Al’ je dete srca junačkoga,
0062 ”Junačkoga srca slobodnoga,
0063 ”Skupi blago, spusti u džepove,
0064 ”Pa potera mene kroz planinu,
0065 ”Ja na konju, Gruica pešice,
0066 ”Da ne beše grane vite jele,
0067 ”Te mu kalpak sa glave skinula,
0068 ”Doista me uvatiti ćaše,
0069 ”Već dok uze kalpak te ustače,
0070 ”Ja zabego u goru zelenu;
0071 ”Poteže se Grujo buzdovanom,
0072 ”Pustimice dobro neštedice,
0073 ”Da udari meneka na konju;
0074 ”Ne pogodi meneka na konju,
0075 ”Već udari u tu vitu jelu,
0076 ”Koliko je lako udario,
0077 ”Vitu jelu iz korena krenu,
0078 ”I grane joj na zemlju padoše.”
0079 Ne smeš’ Turci pod šator da idu,
0080 Dok ne ode Maksimija mlada,
0081 Te je Gruji savezala ruke,
0082 I zamače sundžir oko vrata,
0083 Triest alki četrdeset oka,
0084 Onda njega pritiskoše Turci.
0085 A kad skoči Novaković Gruja,
0086 Tri Turčina na sebe ponese,
0087 I četvrtu Maksimiju ljubu,
0088 I ćaše se otet od Turaka,
0089 Al’ se seti nejaka Stevana:
0090 ”Teško mene do Boga višnjega!
0091 ”Turci će mi dete zarobiti,
0092 Turci će mi dete poturčiti,
0093 ”Pa kuda će moja grešna duša?”
0094 Kroz dete se predaje Turcima.
0095 Kad Gruicu savladaše Turci,
0096 Ljubi daše kićena zelenka,
0097 Pa i vode mestu Drenopolju,
0098 A kada su na po puta bili,
0099 Al’ zapišta nejaki Stevane:
0100 ”Krasni babo, Novaković-Grujo!
0101 ”Nejake su noge u Stevana,
0102 ”Već ne mogu s konjma putovati.
0103 ”Turc’ u gori ostati ne dadu,
0104 ”Kamdžojama biju po očiju.”
0105 Prosu suze Novaković Gruja:
0106 ”O Stevane, moje čedo drago!
0107 ”A šta će ti baba učiniti?
0108 ”Kad su babi savezane ruke;
0109 ”Idi moli Maksimiju majku,
0110 ”E da bi te privatila majka,
0111 ”Ma babina kićena zelenka.”
0112 Moli dete Maksimiju majku:
0113 ”Maksimija, moja mila majko!
0114 ”Privati me na konja viteza,
0115 ”Nejake su noge u Stevana,
0116 ”Te ne mogu s konjma da putuju.”
0117 Al’ orjatka orjatsko koleno
0118 Sa konja ga udara kamdžijom:
0119 ”Id’ od mene, orjatsko koleno!
0120 ”Da sam tela na konja primati,
0121 ”Te vas ne bi predala u Turke.”
0122 Kad dođoše mestu Drenopolju,
0123 Turci penju dva svil’na šatora,
0124 Jedan šator Gruji i Stevanu,
0125 Drugi šator Maksimiji mladoj.
0126 Dva Turčina očli Drenopolju.
0127 Treći osta čuvajući stražu.
0128 Kad su došli paši Drenopoljskom,
0129 Oni kažu paši Drenopoljcu:
0130 ”Gospodine, pašo Drenopoljski!
0131 ”Lepoga smo roba zadobili,
0132 ”Lepa roba, Novaković-Gruju,
0133 ”I Grujina nejaka Stevana,
0134 ”I njegovu Maksimiju ljubu;
0135 ”Kakva j’ krasna gospođa nevesta,
0136 ”Lepote joj na krajini nema,
0137 ”Lice joj je vredno Carigrada.”
0138 A paša se maši u džepove,
0139 Te im dade stotinu dukata;
0140 ”Evo, Turci, stotina dukata,
0141 ”Jed’te, pijte, do u jutru, Turci!
0142 ”Kad u jutru roblje dovedete,
0143 ”Baška ću vam bakšiš pokloniti,
0144 ”Kom’ agaluk, kome li spailuk.”
0145 Uzeš’ Turci stotinu dukata,
0146 Pa pođoše po svem’ Drenopolju,
0147 Oni traže slatke medovine,
0148 Al’ ne mogu medovine naći,
0149 Do u neke krčmarice Mare,
0150 U Gruine Bogom posestrime:
0151 ”Snašo Maro! daj nam medovine,
0152 ”Lepoga smo roba zadobili,
0153 ”Lepa roba Novaković-Gruju,
0154 ”I Grujina nejaka Stevana,
0155 ”I Grujinu Maksimiju ljubu,
0156 ”Kakva j’ krasna gospođa nevesta!
0157 ”Što je lepa, to je odevena.”
0158 Kad je čula krčmarica Mara,
0159 Ona stade suze prosipati,
0160 Od Turaka zaklanja rukavom:
0161 ”Jao Grujo, Bogom pobratime!
0162 ”Triput si mi bio na nevolji,
0163 ”Triput si me ropstva oprostio,
0164 ”A jako si u ropstvo zapao!”
0165 Ona Turkom medovinu daje,
0166 A baš polak nasu benđeluka,
0167 A na tvrdi sanak namenjuje,
0168 Nek spavaju tri Turčina mlada
0169 Dok se Gruji ne oproste ruke.
0170 Pak odoše dva Turčina mlada,
0171 I odneše slatku medovinu.
0172 A kad Turci pod šator dođoše,
0173 Ev’ sedoše piti medovinu,
0174 Maksimija medovinu služi,
0175 Kako kome čašu dodavaše,
0176 Onako je svaki i poljubi,
0177 Svaki joj se pod grъoce maša.
0178 Opiše se tri Turčina mlada,
0179 Opiše se kako zemlja crna,
0180 Pa pospaše, kako da pomreše.
0181 A stala je Maksimija mlada,
0182 Ona stala, pak misli razmišlja:
0183 ”Ta ako ću kod dvojice leći,
0184 ”Trećemu ću žao učiniti.”
0185 Sve je misli na jedno smislila,
0186 Savi skute i bijele ruke,
0187 Svoj trojici leže čelo glave.
0188 A kada je u po noći bilo,
0189 Zaplaka se nejaki Stevane:
0190 ”Jao babo, teško sam ti gladan!”
0191 A besedi Novaković Gruja:
0192 ”O Stevane, moje čedo drago!
0193 ”A šta će ti učiniti babo?
0194 ”Kad su babi savezane ruke;
0195 ”Idi, sine, pod šatora majci,
0196 ”Te ukradi nože od matere,
0197 ”Te preseci na ruku konopce,
0198 ”Onda će te naraniti babo.”
0199 Al’ je dete kolena ajdučka,
0200 A junačka srca slobodnoga,
0201 Te otide pod šatora majki,
0202 I ukrade nože odmatere;
0203 Al’ detetu nevolja golema:
0204 Noži teški, a dete nejako,
0205 Jedva nože dovuče do babe,
0206 Oberučke jedva podignuo,
0207 Te nasloni nože na konopce,
0208 Pa povuče nože po konopcu,
0209 Te preseče na ruku konopce,
0210 Poseč’ Gruju po desnici ruci,
0211 Iz ru ke mu crna krvca pođe;
0212 Pisnu dete, kano guja ljuta:
0213 ”Jao babo, poseko ti ruku!”
0214 A besedi Novaković Gruja:
0215 ”A ne boj se, Stevo, čedo moje!
0216 ”Krv ne ide iz babine ruke,
0217 ”Nego ide krvca iz konopca.”
0218 Kad se Gruji oprostiše ruke,
0219 Onda Grujo na noge ustade,
0220 Pa se časnu krstu prekrstio,
0221 Pomenuo oca Nikolaja,
0222 I nedelju i vaskrsenije,
0223 I veliko časno vanđelije,
0224 Pa on uze sablju okovanu,
0225 Pa otide pod šatora Turkom,
0226 S nji uzgrte svilena jorgana,
0227 Ne seče i po grlu bijelu,
0228 Već i seče po svilenu pasu,
0229 Od trojice pravi šestoricu.
0230 Pa otide šeru Drenopolju,
0231 Posestrimi krčmarici Mari,
0232 Te donese vina i rakije,
0233 I donese leba bijeloga,
0234 I debela mesa ovnujskoga,
0235 Pa on sede pod šatora svil’na
0236 Te narani sebe i Stevana,
0237 Pak zapeva tanko glasovito.
0238 Probudi se Maksimija mlada,
0239 Ona budi tri Turčina mlada:
0240 ”Dižte s’, Turci’ žalostna vam majka!
0241 ”Eno Gruja i vezan popeva.”
0242 A kad diže svilena jorgana,
0243 I kad vidi isečene Turke,
0244 Ona stala, pa misli razmišlja:
0245 ”Mili Bože, šta ću i kakoću?
0246 ”T ako ću jadna biježati,
0247 ”Gruji nisu konji utecali,
0248 ”A kamo li jedna ženska glava!”
0249 Savi skute i bijele ruke,
0250 Ode sama Gruji pod šatora,
0251 Pade njemu preko svil’na krila,
0252 Ljubi Gruju po nedri svileni:
0253 ”Gospodaru, Novaković-Grujo,
0254 ”Turci su me opčinili mladu.”
0255 A besedi Novaković Gruja:
0256 ”Maksimija, koleno neverno!
0257 ”Ta žibi te opčiniše Turci,
0258 ”A mrtvi te k mene privoleše.”
0259 Pa ustade na noge junačke,
0260 Te podiže svilena šatora,
0261 Pa otide gore u planinu,
0262 A na svoje šatorište staro,
0263 Razapeo svilena šatora.
0264 Maksimiji poče besediti:
0265 ”Maksimija, koleno neverno!
0266 ”Ili voliš svećom svijetliti?
0267 ”Il’ mi voliš sablju celivati?”
0268 A besedi Maksimija mlada:
0269 ”Gospodaru, Novaković-Grujo!
0270 ”Ne mogu ti sablje celivati,
0271 ”Sablja ti je od svašta skrnavna,
0272 ”Nego ću ti svećom svijetliti,
0273 ”Ako jadna ne ću ni spavati.”
0274 Onda usta Novaković Gruja,
0275 Pa je uze za desnicu ruku,
0276 Sa šnje skide svilu i kadivu,
0277 I skide joj koprenu sa glave,
0278 I skide joj šerdan ispod grla,
0279 Ostavi je u samu ćenaru,
0280 Namaza je voskom i katranom
0281 I sumporom i brzijem praom,
0282 Pa je uvi mekanim pamukom,
0283 Pa je poli žestokom rakijom,
0284 Ukopa je zemlji do pojasa,
0285 Pa zapali kosu navr glave,
0286 A on sede piti vino ladno,
0287 A ljuba mu jasno svećom svetli.
0288 Kad dogore do čarni očiju,
0289 Maksimija poče besjediti:
0290 ”Gospodaru, Novaković-Grujo!
0291 ”Kad ne žališ moje ruse kose,
0292 ”Dosta su ti ruku pretištale,
0293 ”Za št’ ne žališ moje oči čarne?
0294 ”Dosta si i junak poljubio.”
0295 Kad dogore do bijela lica,
0296 Maksimija poče besediti:
0297 ”Gospodaru, Novaković-Grujo!
0298 ”Kad ne žališ moje oči čarne,
0299 ”Za št’ ne žališ moje lice belo?
0300 ”Moga lica u krajini nema,
0301 ”Mlogo ti je baba potrošio
0302 ”Na moj’ belo gledajući lice.”
0303 Onda Gruja poče besediti:
0304 ”Maksimija, koleno neverno!
0305 ”Istina je, to ja dobro znadem,
0306 ”Da ti lica u krajini nema,
0307 ”Da je baba mlogo dao blaga
0308 ”A na tvoje lice gledajući;
0309 ”Ali volim da u ognju gori,
0310 ”Nego da me predaje u Turke.”
0311 Kad dogore do bijeli dojki,
0312 Zaplaka se nejaki SDtevane:
0313 ”Krasni babo, Novaković-Grujo!
0314 ”Izgoreše mojoj majci dojke,
0315 ”Koje su me odranile, babo,
0316 ”Koje su me na noge podigle.”
0317 Ražali se novaković-Gruji
0318 Gledajući nejaka Stevana,
0319 I on stade suze prosipati;
0320 Što ostade, to je ugasio,
0321 I ono je saranio lepo.

Izvor

• Sabrana dela Vuka Karadžića, Srpske narodne pjesme, izdanje o stogodišnjici smrti Vuka Stefanovića Karadžića 1864-1964 i dvestogodišnjici njegova rođenja 1787-1987, Prosveta. Pjesme junačke srednjijeh vremena, knjiga treća 1846, Beograd, 1988., str. 32-39.