Neverna seja
Piše vino trideset Brđana,
A Brđana dobrije šicara
Među njima Senjkoviću Ivo.
Al govori Senjkoviću Ivo:
„Oj starice moja mila majko! 5
„Umesi mi lagane kolače
„Da ja idem na Travnjaka grada
„Da pohodim sestricu Jelicu,
„Da pohodim zeta gospodina“.
Umesi mu slađane kolače, 10
Pa on ide na Travnjaka grada,
S’ sobom vodi trideset Brđana,
A Brđana trideset šicara,
Koji zliši u svoj zemlji nema.
Kad je doš'o u Travnjaka grada, 15
Izilazi sestrica Jelica,
Pita brata za bratinsko zdravlje
„I je l’ zdrava naša mila majka?“
„Vala Bogu zdrava nam je majka;
„Je l’ kod kuće zete gospodine?“ 20
Besedi mu sestrica Jelica:
„Nema doma paše gospodina,
„Otiš'o je za treću planinu
„Lov loviti po gori zelenoj,
„Neće doći za tri bela dana 25
„Za tri dana za tri noći tavne.“
Vodi sestra brata rođenoga
I šnjimeka trideset Brđana
A Brđana dobrije šicara
Koji zliši u svoj zemlji nema, 30
I odoše na gornje čardake,
Pred njih meće vino i rakiju;
U rakiju tešku malvasiju,
U vino im benđeluka meša.
Dok je momke s’ pićem oborila, 35
Svima njima savezala ruke
I svom bratu Senjkoviću Ivu
P’ona ide gradu na bedeme
P'ona čini veliku lubardu.
Čak se čuje za treću planinu; 40
Al to čuo paša gospodine
Pa se paša pljesnu po kolenu,
Trostruk skerlet nuče na kolenu,
Zlatna kopča na desnom rukavu:
„Jaoj Turci moja deco draga! 45
„Dobro nije u Travnjaku mome
„Dok se čuje velika lubarda,
„Vi ajdete kako koji može,
„A ja idem kako konjic može“.
Kad je došo svojem belom dvoru, 50
Izilazi Jelica gospoja
Izilazi gradu na bedeme,
Al govori paša gospodine:
„Salamaleć Jelice gospođa!
„Što si mene uplašila jako?“ 55
Nasmija se gospođa Jelica:
„Davor jesi pašo gospodine,
„Jesi l’ meni lova ulovio?
„Ja sam tebi lova ulovila,
„Ulovila trideset Brđana, 60
,,A Brđana trideset šicara
„Koji zliši u svoj zemlji nema,
„I mog brata Senjkovića Iva“.
„Muči ljubo, Jelice gospođa!
„Ne b’ Ivana uvatile vile 65
„Da kamo li jedna ženska. glava!“
,,Al’ govori Jelica gospođa:
„Samo idi na gornje čardake
„Gdje ’no sjede trideset Brđana,
„Svima njima ti saseci glave, 70
„I mom bratu, Senjkoviću Ivu.“
Ide paša na gornje čardake
Gdje 'no sjede trideset brđana,
Svima njima redom seče glave,
Redak dođe Senjkoviću Ivu, 75
Ivo sjedi pa očima gledi
Okom gledi ništa ne besedi.
Al' govori Tursko momče mlado:
„Ne budali paša gospodine
„Ti ne sjeci Ivanove glave 80
„U Ivana do dve do tri pobre
„I posle ti biti dobro neće“.
U tom Ivu ostanula glava.
Nu besedi paša gospodine:
„Davor šura Senjkoviću Ivo! 85
„O’š mi dati do tri dobra svoja,
„Prvo dobro tri tovara blaga,
„Drugo dobro alata konjica
„Kog ne mogu uvatiti vile
„Da kamo li svi turski hatovi, 90
„Treće dobro svoju vjernu ljubu?“
Reče dati do tri dobra svoja,
Prvo dobro tri tovara blaga,
Drugo dobro alata konjica
Kog nemogu uvatiti vile, 95
Da kamo li svi turski hatovi,
Treće dobro svoju vjernu ljubu.
Paša pusti Senjkovića Iva
Pusti njega svom bijelom dvoru.
Kad je doš'o Senju bijelome, 100
Na desnu se naslonio ruku,
Sve mislio, na jedno smislio,
Pa primiče divit i artiju
Te on piše dvije knjige male,
Prvu piše Kosančiću Radi: 105
„Pobratime Kosančiću Rado!
„Dođi meni Senju bijelome
„Povedi mi trideset Brđana,
„A Brđana dobrije šicara
„Koji zliši u svoj zemlji nema, 110
„Da idemo na Travnjaka grada,
„Da pohodim pašu gospodina.
Drugu piše Brankoviću Vuku,
„Mili brate Brankoviću Vuko!
„Odi meni Senju bijelome, 115
„Povedi mi tri hiljade vojske
„Da idemo na Travnjaka grada
„Da pohodim zeta gospodina.“
Napred ide Kosančiću Rada
I za njime trideset Brđana, 120
A Brđana dobrije šicara
Koji zliši u svoj zemlji nema;
A za njime Brankoviću Vuko,
I za njime tri hiljade vojske.
Kad su došli Senju bijelome, 125
Piše vino pa se podnapiše,
Al’ govori Kosančiću, Rada:
„Pobratime Senjkoviću Ivo!
„Nismo došli da pijemo vino,
„Već smo došli zametuti kavgu 130
„Da idemo na Travnjaka grada.“
Opravi se Senjkoviću Ivo,
S’ sobom vodi svoju vjernu ljubu
I povede alata konjica.
Kad su došli kod Travnjaka grada, 135
Njem’ besedi Kosančiću Rada:
„Pobratime Senjkoviću Ivo!
„Idi u grad pa zametni kavgu,
„Pa ti bježi dvoru pjevajući
„Mi ć’mo stati o’de na braniku“. 140
Ide Ivo u Travnjaka grada.
Gledi paša Ivanovu ljubu.
Al’ je lepa da je lepše nema:
Obrvice s’ morja pijavice
A oči joj k’o ’no kukinjice, 145
Dva obraza dva đula ružice,
B’jeli zubi dva niza bisera;
Kad govori kan da golub guče,
Kad se smije ka’n’ da biser niže,
Kad se šeće kano paunica. 150
Paša ljubi ’vako besedio:
„Siđ’ se dole Ivanova ljubo.“
Al’ govori Senjkoviću Ivo:
„Ne budali paša gospodine
„Moja ljuba jeste vrlo mlada, 155
„Nije vješta sama s’ konja sići,
„Ti zasuči bijele rukave
„Pa ti snimaj moju vjernu ljubu.“
To je paša jedva dočekao,
Pa zasuka prebjele rukave, 160
Da on skida Ivanovu ljubu.
Ivan sjedi, pa očima gledi,
Okom gledi, rukom mača vadi,
Tede paši da odsječe glaiu,
Al Ivana iznevjeri ruka, 165
Presječe mu u ramenu ruku.
Ciknu paša kanda se pomami
Bježi Ivo svojem bjelom dvoru.
Potrčaše iz Travnjaka Turci;
Dočekaše iz gore, ajduci. 170
Tukoše se tri bijela dana,
Tri dana i tri noći tavne.
Kad četvrti danak osvanuo
Zajauka Brankoviću Vuko:
„Jaoj meni i do groba moga! 175
„Voleo bi da s’ rodio nisam
„Da kamo li ovde dohodio,
„Na meni je do trideset rana,
„Na konju mi trijest i četiri.“
Al’ besedi Kosančiću Rada: 180
„Podrž’ Vuče, grlo ti promuklo.
„I na meni j’ do trideset rana,
„Na konju mi triest i četiri,
„Podžr’ Bože, za nedelju dana!
Boga moli Brankoviću Vuko 185
Da podune vetar sa planina,
Da rastera maglu iz Travnjaka,
D’ oni glede, od koga ginedu.
Što molio, to je namolio:
Podunuo vetar sa planina, 190
Raster’o je maglu iz Travnjaka.
Oni glede od koga ginedu,
Al’ Turčina nigdi ni jednoga,
A oni se među sobom tuku!
Uđe Rada u Travnika grada, 195
Pa pogubi pašu gospodina,
I uzima Ivinu sestricu:
„Oj Jelice Ivina sestrice!
„Što se jesi skoro poturčila,
„Kakvom voliš smrću poginuti? 200
„Ili voliš da t’ u vodu bacim,
„Ili voliš da o drvu visiš,
„Ili voliš da na vatri goriš,
„Ili voliš da sablju celivaš?“
„Muči Rado, budalasta glavo! 205
„Nisam riba da m’ u vodu baciš,
„Nit’ sam tikva da o drvu visim,
„Nit’ sam prase da m’ na vatri pališ,
„Već ja jesam roda junačkoga
„Pa ja hoću junački da ginem.“ 210
Trže sablju, Kosančiću Rada,
Trže sablju, odseče joj glavu;
I odoše Senju bijelome,
Vino piše jedan mesec dana
I odoše svaki svome dvoru.215
