Nebesni zvuci

Vojislav Ilić

Nebesni zvuci

Nebesni zvuci Pisac: Vojislav Ilić

Na krilu rajskih snova, u času tišine bajne,

Pobožnu dušu diže lahora blagi let,

Kô miris ruže majske na krilu zorice sjajne,

I smerna duša vidi nebeski, zračni svet.

Svetovi dole blude... Nad njima večnost tavna

Spokojno, tiho spušta koprene svoje skut,

I kruna božijeg truda, svetilo vedroga dana,

U mirnom hodu svome svršava dnevni put.

Tu, dignuv ruku svoju spram zračnog pogleda svoga,

Heruvim s pažnjom sledi vremena burni hod,

I tihom, rajskom pesmom on slavi ljubav i boga,

I pesmom svojom snaži samrtni ljudski rod.

U toku burnih dana ti blagi, nebeski glasi,

Smrtnome stvoru daju pitomu, rajsku ćud,

I u tom slatkom času požuda adska se gasi,

I smerna, sveta ljubav talasa ljudsku grud.

Tako u bledi suton na mirne i cvetne ravni

Biserna rosa pada. I lahor svež i drag

Kovilje gusto stresa i leti u beskraj tavni,

I slatki miris budi i šumor, tih i blag.

avgust, 1883

Izvori

• Vojislav Ilić: Celokupna dela, Knjiga I, strana 208-209, Izdanje Sveslovenske knjižare, M. J. Stefanovića i Druga, Beograd, 1922.

Ovaj tekst je u javnom vlasništvu u Srbiji, Sjedinjenim državama i svim ostalim zemljama sa periodom zaštite autorskih prava od života autora plus 70 godina jer je njegov autor, Vojislav Ilić, umro 1894, pre 130 godina.