Na smrt jednog s uma sišavšeg

Na smrt jednog s uma sišavšeg Pisac: Jovan Sterija Popović

I ti već svrši, Aleksa bedni,
Teški života put!
O, kakve misli pri grobu tvome
Bolno naprežu grud!
Ti nisi uma poznavao silu,
Čoveka vispreni dar,
Što krasi srce, nadima prsi,
Stran ti bi čuvstva žar.
Sladosti braka uživao nisi,
Vidno dece radost,
Nit’ lepu s veselom ti si družbom
Proveo leteću mladost.
Gologlav, jadan, bez krova, bez loža
Bludio s’ po polju sam.
I tvoje reči — odjek uma —
Bjahu zamršeni san.
Kao sjajno, veliko zdanije negda,
Što sruši vremena zlost;
Tako života tvoga sudba
Podiže nemu žalost.
No ti ni studen osećao nisi,
Prepeku sunca, ni znoj,
Od svake svetske oprošten bure
Život je bio tvoj,
Dve grozne, pune godine beda,
Što posla ljudma Bog,
Bez straha ti si prespavao tiho
Zabludom uma tvog.
Dvolični jezik prijateljstva lažna
Za tobom nije bacao jed,
Nit ljuta strela dušmana silnih
Nanese tebi vred.
Od crne zlobe, zavisti jetke
Strepio nisi nigda,
Nit’ žalost, patnja, ni bolest razna
Potrese duh ti igda.
Lakomost gladna, što tuđe vreba,
Nije ti krala noć,
Nit želja k slavi, nemira puna,
Grizla t’ života moć.
Pri skorbnom tvoje pogrebu majke,
Gdi srodnika tužaše glas,
Ti si bez suza, spokojan ostao,
Svakom mudracu obraz.
U zatvor steran, osećao nisi
Tavnice tugu i zled,
Sve gorke, nestašne obide sveta
Nisu ti mutile jed.
Kad drugi svoje nesreću kuće,
Dece oplakuje sram,
Ti si bez svake skorbi išao,
Od svake bede stran.
U večnom sveta nemiru ti si
Jedan uživao mir.
O, srećan ti si! Sad te u grobu
Večiti obima mir.

1852

Izvor

• Leskovac Mladen, Antologija starije srpske poezije, Matica srpska, SKZ, Novi Sad, 1964, str 188-189

Ovaj tekst je u javnom vlasništvu u Srbiji, Sjedinjenim državama i svim ostalim zemljama sa periodom zaštite autorskih prava od života autora plus 70 godina jer je njegov autor, Jovan Sterija Popović, umro 1856, pre 168 godina.