Šta? Tako brzo? Ni tri puna leta
Njegove slave ne potraja zrak
I kao pečurka, u kalu začeta,
Prsnu o gusti tvrda groba mrak.
Krvave ruke (biče nekada ljud'ma)
Mnogi po svetu što sejaše strah,
Skrštene leže na ledenim grud'ma,
Sutra da pređu u trulež i prah.
Kakva strahota! Sudba sudom stroga,
Što kazni pozno, al praštat ne zna,
Ni da s' pričesti ne daje mu roka,
Nit da se kaje za sva svoja zla;
Već sa krvničkom, teškom dušom kletve
Odlazi na put, strahom obuzet,
Gdi mnoge duše, svirepstva mu žertve
S osvetnim licem trče mu na sret.
Suze i njine podnešene muke
Zmijama ravno trzaju mu grud,
I s piskom ljutom, suve dižuć ruke,
Prate ga k tronu svevišnjem na sud.
Tvrdi, neumolim, gordnik negda holi,
Sad isti puzi kao poslednji crv,
Klečeći drkće, i za milost moli,
Kom sladost bješe prolivati krv.
Gdi mu je sila? Ona kruta glava,
Što zlobno bedni popiraše svet?
Pomrknu sjajnost, ode prazna slava,
I pređe strašan, sad je paučni splet.
Prašino svetska, zašto paklu dade
Večno blaženstvo za sujete san?
Smrt tvoja svetu ublažava jade,
Smrt tvoja opšteg veselja je dan.
Vsuje ti suze laskatelji toče.
Čisleći lažno tvoje vrline,
Vsuje i grobne sa natpisa ploče
Traž omanut slabost svetine:
Zlikovca dela iz spomena ljudi
Ne može strti licemera trud,
I čak iz groba povest grešne budi
Strogi da prime po zaslugi sud.
