[Na raskršću velike planine]
Na raskršću velike planine
stoji trupac drveni;
u drvo udarilo *, hu!
Na raskršću velike planine
stoji trupac kameni; 5
u kamen udarilo,
ovde se ne pojavilo, hu**!
Došlo devet majstora
iz devet zemalja,
iz devet kraljevina, 10
iz devet gradova,
te od devet trupaca
napravili devet vodeničnih točkova,
a od trupca kamenog
napravili devet vodeničnih kamenova, 15
koji se okreću noću i danju,
i nikad ne staju.
To ne bili majstori,
već to bili božji anđeli;
to ne bio trupac, 20
već go bio naš (Milan).
Anđeli su boga molili
da našem (Milanu),
koji danas ovde leži
kao trupac na postelji, 25
da zečju brzinu,
srneću hitrinu,
volovsko oko,
pseće zdravlje,
da potrči, 30
da pohita,
da poskoči,
da poigra,
da popeva,
da posluša, 35
da se digne,
da više ne leži.
Ustu beč! Tu ti mesgo nije!
Od kamena ne biva čovek;
od čoveka ne biva kamen. 40
Odlazi odatle!
Odlazi odatle
i idi u pusto selo,
u pustu kuću;
gde vatre nema, 45
gde psi ne laju,
gde deca ne plaču,
gde mačke ne mauču,
gde petlovi ne pevaju,
gde se pesma ne čuje, 50
gde goveda ne riču,
gde je kamen u kamen udarilo
i tu se zaustavilo,
i tu ostalo,
i tu propalo. 55
Ustu beč! Tu ti mesto nije!
Leva ruka krsta nema,
ovo pero majke nema.
Na brzi brod se navezoše,
devet gorskih i devet brodskih; 60
pa se po jedna daviše,
te od devet ostaše osam,
od osam - sedam,
od sedam - šest,
od šest - pet, 65
od pet - četiri,
od četiri - tri,
od tri - dve,
od dve - jedna,
od jedne - ni jedna. 70
I tako će naš (Milan) ozdraviti.
Amin.
(252, s. 300-301)
