Na podvigu
Još me moja snaga ostavila nije,
Ja u duši ćutim žar i polet snova;
Ne plaše me noći ni glas kobnih sova,
Ni surovi puti što ih magla krije.
Ja nijesam u prah zaronio čelo,
Niti sam pod krstom pred ruljama pao;
Bog je srcu mome mnogo blaga dao:
Uzdanje u sebe i podvig na djelo.
Još mogu da stupam kroz vihore jada
I da patim s onim što ponižen strada
I meleme čeka za rane i bole.
Još mogu da prezrem one mirne svece,
Apostole lažne, farisejske žrece,
Što lukavo kleče i bogu se mole...