Na moru
I
Mesec sija s neba vedra
I smeši se na nas dvoje;
A obale, cvetna nedra,
U krilo nas mame svoje...
Obalom se vali lome,
Uz prolećnu, bujnu struju;
I kô odziv glasu tome
Srca naša odjekuju...
Pa što strepiš, dušo verna,
Máni suze, šta te plaši ?..
Ta pučina neizmerna
To je java snova naši'!..
A što morem galeb kruži,
Zar da tuga sreću krati?—
Umiri se, o, ne tuži,
Ta nas bura večno prati !..
II
Sa morem se nebo ljubi,
Silna nada tam' nas mami, —
A obala već se gubi
U srebrnoj polutami ...
Sve je tiho, — nigde daha; —
Tek što vetrić morem piri,
I što vali uzmu maha,
Kad ih veslo uznemiri...
Mi smo srećni!.. Kao more
Prostire se ljubav čista, —
I u njojzi, s neba gore,
Kroz zvezde se nada blista...
Pa bude li lažna nada,
Kô u moru zvezda sêni,
Neće biti naših jada —
Umiremo zagrljeni...