Na izmaku zime

Na izmaku zime Pisac: Milorad Popović Šapčanin

* * *

NA IZMAKU ZIME

Gle, nebo je vedro k’o detinja duša
Nad samovnim vrtom, nad granama golim,
Još su ptice male daleko, daleko,
Samo ja tu stojim pa se tiho molim.

Proleće se prašta sa poslednji snovi,
Na dah povetarca travica se budi,
Prvi topli dani izmamiće cveće,
A da li i nadu u očajne grudi?

Silna ljubav kipi u prsima našim,
Nemilostiv svet je tako hladno sreta,
Ne razume bole najčistijih srca —
U studenu minu proleća i leta.

Napred, napred samo, ti proleće milo!
Podaj željnom svetu što se meni uze!
Neka mu je srce veselo i puno,
Meni su dovoljne — moje vrele suze.

---

Napomene

• Ova pesma je prvi put objavljena u zbirci Žubori i Vihori, str. 182

Izvori

• Milorad P. Šapčanin: Celokupna dela, Knjiga druga, strana 41. Biblioteka srpskih pisaca, Narodna prosveta.

Ovaj tekst je u javnom vlasništvu u Srbiji, Sjedinjenim državama i svim ostalim zemljama sa periodom zaštite autorskih prava od života autora plus 70 godina jer je njegov autor, Milorad Popović Šapčanin, umro 1895, pre 129 godina.