Na badnji dan/30
| ◄ Pojava deveta | POJAVA DESETA | Pojava jedanaesta ► |
POJAVA DESETA
SVETOZAR sam.
SVETOZAR:
Do sto đavola! Ako mi se ova devojka nije popela na vrat! A najposle šta sam ja kriv? Ja radim za moga klijenta, šta se mene tiču drugi? Nisam li ja u svome pravu? Oni su dužni; ja sam verovnik, ištem, ko je dužan; mora platiti! A kad nema da plati? Do sto đavola, kad nema da plati, ne treba da pravi duga. Ta da, samo kad bi imao otkud živiti! Šta može taka siromašna bolešljiva udovica sa dvoje dece i da zasluži? Ponda zar nema drugih potreba, već samo stan? Grom i pako, ta mi se devojka baš popela na dušu!