Na Kordunu

Već se u beskraj pružahu sene,
i mrak padaše nemo, ko tuga,
kada stigoše iz Sunca, s juga,
obučeni u toge crvene.

Zvezda se jedna pomoli, trene,
i zasja tiho. Iz gustog luga
zapeva slavuh, i pesma duga,
liči na Jesen, koja već vene.

Mir, ko u groblju. I preko njiva
ptica jatima ka jugu žure.
Slavuj sa čežnjom doziva Lunu.

Oni, ko silna, strašna tri diva,
u maglovitu daljinu zure...
I crna pada noć na kordunu...

Dušan Vasiljev


Javno vlasništvo
Ovaj tekst je u javnom vlasništvu u Srbiji, Sjedinjenim državama i svim ostalim zemljama sa periodom zaštite autorskih prava od života autora plus 70 godina jer je njegov autor, Dušan Vasiljev, umro 1924, pre 100 godina.