Najteži greh
Tri hajduka usred gore stare
Očekuju krvi i šićare...
Noć je mukla, nigde nikog nema,
Samo gavran što se na plen sprema.
Al' sad šapnu jedan hajduk ti'o:
„Oslušnite, to je neko bio!"
„Nije niko, samo vetrić duva
I šumori preko lišća suva."
Al' i opet prvi hajduk zbori:
„Omrzô sam na život u gori;
Sve se prezam, sve me plaši tmina,
Od kad ubih svog jedinca sina."
„Da Bog blagi nije tako hteo,
On bi tebe od tog dela smeo."
Al' sad šapnu drugi hajduk ti'o:
„Oslušnite, to je neko bio!"
„Veverica to se grmljem vije
I skakuće, drugo ništa nije."
Al' i opet drugi hajduk zbori:
„I ja mrzim na život u gori;
Sve se prezam, sve mi nešto preti,
Od kad ono hram zapalih sveti."
„Svuda ljudi božje ime slave,
A Bog prašta, kad su molbe prave."
Al' sad šapnu treći hajduk ti'o:
„Oslušnite, to je neko bio!"
„Hladna guja to kroz džbunje mili,
I plen traži, i od gladi cvili."
Al' i opet treći hajduk zbori:
„I ja mrzim na život u gori;
Od kad oteh od dragana dragu,
Kletvu čujem na svakome tragu."
„Idi od nas, kad ta kletva prati,
Tu milosti ni Bog neće dati!"
*
Sve je mirno, i grmlje i cveće,
Samo gorom gladni gavran leće.
