* * *


Najveći grijeh

Ide Gospod kraj mora
Po malenoj stazici,
Susreo ga grešniče.
Njega pita Gospod Bog:
„ A kuda ćeš grešniče 5
Ja idem svetom Rimu,
Svetom Petru na račun“.
Njega pita Gospod Bog:
„Šta si jako zgrešio,
„Pa ti ideš svetom Rimu 10
„Svetom Petru na račun?“
Al govori grešniče:
„Ja sam jako zgrešio:
„Oca, mater ubio,
„Brata, sestru utopio, 15
„I dva kuma zamrazio.“
Govori mu Gospod Bog:
„Sve bi tebi prostio,
„Što si jako zgrešio,
„Oca, mater ubio, 20
„Brata, sestru utopio,
„Ovo t’ prostit’ ne mogu
„Što si kumstvo pogazio,
„Jer je kumstvo rodbinstvo
„Do deveto koleno. 25
„Već ti idi nuz goru,
„Nuz tu goru visoku,
„Pa ćeš naći ravnicu,
„Na ravnici crkvicu
„I u crkvi Sveti Savo, 30
„I pred crkvom siv kamen,
„Na njem’ kleči devet godin’
„I desete jedan dan.
„Teb’ će doći gospod sam
„Grla ćeš se prostiti." 35
Ide grešnik nuz goru,
Nuz tu goru visoku.
Pa je naš’o ravnicu
Na ravnici crkvicu.
I u crkvi Sveti Savo, 40
I pred crkvom siv kamen;
Klečao je devet godin’
I desete jedan dan;
Njemu dođe gospod sam
„Ajde ustaj, grešniče, 45
„Grija si se prostio,
„Pokoru si svršio."
Al govori grešniče:
„Mani me se Gospode.
„Kako bi ja sad usto 50
„Kolena su prirasla,
„Meso od kosti odpada,
„Telo de supcem pra’
„A dušica svetli raj.“


Napomene

  • Pesma broj 5.
  • Iz zbirke Marka Subotića, učitelja.
  • (Alojzija Korompaj iz sela Garičina, bros. a reg.)

Izvor

„Javor", godina 1878, broj 39, str. 1227-1230.